Blog

NOVA PRETNJA ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI – divlji predak kultivisanog kukuruza

Trinaest evropskih organizacija civilnog društva koje su aktivne u poljoprivredi, među kojima je i IFOAM EU, 25. februara zvanično su obavestile Evropsku komisiju da se divlji predak kultivisanog kukuruza pojavio u Španiji i da se vrlo intezivno širi u oblastima gajenja kukuruza kao invazivna vrsta. Teosinte i kukuruz imaju potencijal da se ukrstite i formiraju hibrid. Ovo se podjednako odnosi na genetski modifikovane kukuruz MON810, iz proizvodnje Monsanta koji se uzgaja na oko 130.000 hektara u Španiji. Zbog rizika od pojave invazivne, transgene teosinte vrste, organizacije su se obratile Komisiji i španskoj vladi da zabrani gajenje MON810 ove godine. Teosinte je otkrivena u Španiji po prvi put u 2009., ali Komisija, španski državni organi i Monsanto o tome nisu navodno imali informacije. Međutim, Monsanto je u zakonskoj obavezi da objavljuju godišnje izvještaje o monitoringu uzgoja MON810 u EU i potencijalnih opasnosti po životnu sredinu, uključujući i potencijal ukrštanja sa drugim biljkama. Kao važan preduslov za odobravanje gajenja genetski modifikovanog kukuruza u EU je da takav kukuruz ne bi smeo da se ukrsti sa dugim vrstama. U međuvremenu, teosinte nastavlja da se širi kroz nekoliko regiona u Aragonu, Navari i Kataloniji, i postaje ozbiljna pretnja proizvođačima kukuruza. U nekim regionima je teosinte populacija dostigla tako visoku gustinu pa su lokalne samouprave zabranile gajenje kukuruza da bi sprečili dalje širenje. “Hiljade hektara transgenog kukuruza koji je otporan na insekte tako što je genetskim modifikacijama inkorporiran Bt gen odgovoran za sintezu toksičnog proteina za insekte, a koji je poreklom iz bakterije Bacillus thuringiensisse, se uzgaja u oblastima pogođenim širenjem teosinte. Ako dođe do ukrštanja gena MON810 sa teosinte, ona bi mogla da postane još invazivnija”, izjavila je Blanca Ruibal, odgovorna za hranu i poljoprivredu u Amigos de la Tierra. “Mi smo veoma zabrinuti da ni španska vlada ni Monsanto nisu zvanično obavestili Komisiju o ovoj glavnoj pretnji poljoprivredi i životnoj sredini. Evropa bi se uskoro mogla naći u situaciji sa transgenih bi ljaka uporno i širenje ne samo u Španiji, već i u drugim oblastima koje Evrope koje imaju velike površine pod kukuruzom kao što su Francuska, Italija i Portugal”. “Ako sada postoji divlji predak kukuruza u Evropi, očigledno je da procena rizika  od MON810 više ne važi i da ovlašćenje za gajenje treba da se povuče odmah od strane Evropske komisije. Ovo mora da se uradi pre nego što predstojeća setvena sezona počinje”, rekao je Christoph Then from Testbiotech. “Mnogi organski farmeri su morali da napuste proizvodnju kukuruza zbog rizika od kontaminacije MON810 kukuruza”, kaže Erik Gal, menadžer politika u IFOAM EU. “Mogućnost da teosinte pogorša širenje transgene kontaminacije i potkopa organsku proizvodnju treba da bude istražen od strane španskih vlasti i Komisije”

MsC Ivana Simić

Korisni insekti – polinatori

Insekti oprašivači jedan su od vrlo važnih činilaca opstanka biljnog sveta, ali i živog sveta uopšte. U poslednjih nekoliko godina njihov broj se širom sveta značajno smanjio, a kod pojedinih vrsta to smanjenje je dostiglo čak i dramatične posledice. Razlozi za pojavu masovnog izumiranja pčelinjih društava, koje je registrovano od 2006. godine, na gotovo svim meridijanima sveta, još uvek nisu jednoznačno određeni.

Ono je zahvatilo kako pčele u košnicama tako i divlje pčele, ali su zapažene slične pojave i u populaciji divljih bumbara. U pitanju su važni polinatori, od kojih zavisi proizvodnja više od 80% poljoprivrednih useva, ali i opstanak preko 20.000 različitih biljnih vrsta. Potencijalni gubici na globalnom nivou ako se ovakav trend odumiranja polinatora nastavi su ogromni. Naučna istraživanja vršena u Velikoj Britaniji pokazala su da jedno pčelinje društvo, oprašivanjem i očuvanjem biološke raznovrsnosti bilja na nekom području, donosi široj društvenoj zajednici 1.200 evra godišnje. Od toga pčelari dobiju svega 1,5 do 3 odsto, kroz pčelinje proizvode, a sve ostalo je dobit voćara i drugih poljoprivrednika.

Poslednjih godina pojačavaju se napori na utvrđivanju razloga izumiranja polinatora i preduzimanju mera na saniranju posledica. Kao najčešći razlog izumiranja pčela pominju se pesticidi. Na nivou EU uvedena je i privremena zabrana čitave jedne grupe insekticida, neonikotinoida. Primera radi ovi preparati se nanose na seme suncokreta, a  kada dođu do cvetnog praha i nektara, gde ga pčele mogu konzumirati, oni utiču na nervni sistem pčela, smanjuju njihove sposobnosti sećanja i mirisa, te se potpuno dezorijentišu. Ovako otrovane pčele doživljavaju paralizu, a potom i smrt. Da se radi o veoma otrovnim jedinjenjima govori i činjenica da je za njihovo razlaganje u zemlji potrebno najmanje tri godine, tako da ukoliko je suncokret tretiran ovim pesticidom, velika je verovatnoća pomora pčela i iduće godine.

Širenje i proizvodnja genetski modifikovanih biljaka označeno je kao jedan od značajnih uzroka izumiranja korisnih insekata. Prema Studiji o statusu oprašivača u Severnoj Americi iz 2006. početak nestajanja pčela, nazvan Colony collapse disorder, poklapa se s masovnim gajenjem genetski modifikovanih biljaka u SAD. Od 2006. godine, pa na dalje, analize pokazuju da u tim područjima pčelari gube najmanje trećinu pčelinjih zajednica. Genetski modifikovane biljke otporne na štetne insekte, sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis, koje stvaraju proteine sa insekticidnim dejstvom. Tim naučnika na Univerzitetu Džena u Nemačkoj od 2001. do 2004. utvrdio je da pčele inficirane mikrosporidijama mnogo brže umiru kada su istovremeno izložene i toksinu Bacillus thuringiensis. Takođe, istraživanje rađeno u Kanadi 2004. godine pokazalo je da su pčele manje posećivale cvetove genetski modifikovanih biljaka, otpornih na herbicid, nego cvetove klasično ili organski proizvedenih biljaka.

Jedan od razloga ovakog razvoja situacije je i današnja nekontrolisano intezivirana industrijska poljoprivredna proizvodnja koja utiče na nestank staništa, hranilišta i područja razmnožavanja polinatora, pa sve to utiče na smanjenje broja ovih korisnih insekata. Formiranje i upravljanje staništima u kojima će, na poljoprivrednim površinama, živeti insekti oprašivači značajno poboljšava biološku raznovrsnost i podstiče dobrobit za okolinu.

Dr Vladan Ugrenović

Žuti i beli kokotac

U narodnoj medicini žuti kokotac (Melilotus officinalis (L.) Pallas) i beli kokotac (Melilotus albus Medik.) se koriste od davnina. Žuti i beli kokotac su zeljaste, lekovite i medonosne biljne vrste iz familije mahunarki (Fabaceae).

Obe biljke su dvogodišnje, ređe jednogodišnje. Imaju uspravne razgranate stabljike, visine do metar. Listovi su sastavljeni od tri oštro nazubljena, duguljasto-eliptična listića na zajedničkoj peteljci. U njenoj osnovi su dva uska palistića. Razlikuju se po boji cvetova. Cvetovi žutog kokotca su svetložuti, pet do sedam milimetara dugi cvetovi nanizani u grozdove smeštene u pazuhu listova. Grozdaste cvasti belog kokotca su nešto kraće, a cvetovi beli dugi četiri do pet milimetara. Početak paše na kokotcu karakteritičan je po masovnom letu pčela, koje u masi i izleću i doleću. Žuti cveta od juna do septembra, deset-petnaest dana pre belog. Cvetovi mirišu na med. Plod je crna mahuna sa jajastim žutozelenim semenom. Cela biljka miriše na kumarin i sušenjem miris postaje intenzivniji. Cvetaju svake godine, a mede svake druge godine, kada po društvu mogu dati i do 15 kilograma meda. Mogu se razlikovati i po plodovima. Žuti kokotac ima svetlosmeđe seme, a kod belog zrele mahune vremenom pocrne. Dok su biljke u cvetu bere se nadzemni deo i suši u tankom sloju na promaji, u hladovini. U letnjim mesecima beru se duge, rascvetale cvasti, povezuju u snopiće i suše obešene u hladovini. Sušenjem gube oko 80% procenata težine. Pravilno osušeni kokotac je svetlozelene boje. Osušena masa prijatno miriše, jer tokom sušenja dolazi do fermentacije, hidrolize jednog glikozida i oslobađanja kumarina. U narodnoj medicini su se ove dve vrste više upotrebljavale. Još u starom veku, osušeni nadzemni deo biljke služio se kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i sl. Upotrebljavao se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Međutim, novija saznanja ukazuju na to da zbog sadržaja kumarina, pri dužoj upotrebi ove biljke mogu biti i štetne. Zbog toga je važno da se poštuje doza i vreme primene. Neka kumarinska jedinjenja doprinose sprečavanju i lečenju tromboze. Međutim, poznato je i nepoželjno dejstvo kumarina, koji se u novije vreme ubraja i u kancerogena jedinjenja. Zato se danas gaji oplemenjeni kokotac koji sadrži malo kumarina. Posebno je popularan žuti kokotac, u narodu poznat i kao lekovita ždraljika. U lekovite svrhe se koristi osušen nadzemni deo biljke (Meliloti herba) dužine 15 do 20 cm, koji u prvom redu sadrži kumarin (oko 1%), smole, tanine, melilotozid (glikozid kumarinske kiseline), melilotin (dihidrokumarin), flavonoide i dr. Obe biljke se koriste za ublažavanje bolova i grčeva u želucu i crevima, protiv migrene, reume i gihta. Podstiču izlučivanje znoja i mokraće i zaustavljaju krvarenje iz nosa. Čaj ublažava glavobolju i dobro je diuretično sredstvo. Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ proizvodi čajnu mešavinu br. 84 – protiv bakterija u mokraći za odrasle, gde petinu sastava čini droga Meliloti herba. Primenjuje se u obliku masti i melema za lečenje otoka, hemoroida. Povoljno deluje kod upala i drugih oboljenja vena, s obzirom da povećava pokretljivost perifernih vena (antikoagulant). Spolja, droga se koristi u vidu obloga kod otoka, hemoroida, kod hematoma i kontuzija, kod tromboflebitisa, i to sama ili u smešama (npr. sa semenom lana). Kao blag sedativ se koristi u homeopatskoj medicini, protiv migrena. Primenjuje se za aromatizaciju loših vrsta duvana i alkoholnih pića. Zbog jakog mirisa koristi se kao sredstvo koje rasteruje insekte, naročito moljce. Kokotac je veoma cenjen i kao medonosna biljka. Ekstrakt žutog kokotca deluje na veliki broj patogena. Rascvetali žbunovi žutog i belog kokotca privlače pčele, te predstavljaju jednu od kvalitetnijih pčelinjih paša. To je bio povod za njihovo uvođenje u kulturu gajenja. Med od ovih biljaka je veoma cenjen, ima odličan ukus i aromu, ali i lekovita svojstva. Osušeni kokotac je začin gorkog, pomalo ljutog i oporog ukusa. Dodaje se salatama, varivima, supama, a u Engleskoj i specijalnim sirevima za mazanje. Beli kokotac je značajniji za proizvodnju stočne hrane, iako ima više kumarina od žutog. Opasne su trule biljke, koje mogu da izazovu teško oboljenje kod životinja. Vrlo retko može doći do neželjenih efekata, kada kumarini koji su prisutni u osušenom nedzemnom delu biljke pod dejstvom određenih gljivica prelaze u dikumarole koji su antagonisti vitamina K i imaju hemoragično dejstvo (izaziva krvarenje). U Kanadi i SAD – u 1931. godine zabeleženi su slučajevi teških, Slot Thailand Resmi Bet 100 Terpercaya pa čak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela seno u kome je bilo trulog kokotca. Ako se stoci daje hrana bogata vitaminom K (lucerka), nestaće hemoragije prouzrokovane trulim biljkama.

Dr Vladimir Filipović
Institut za proučavanje lekovitog bilja
˝Dr Josif Pančić˝ iz Beograda

Klimatske promene – uticaj na poljoprivredu

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u čovekovoj aktivnosti i u društvu u celini. One nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena, koje se direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima, a koje menjaju sastav atmosfere i koje se za razliku od klimatskih varijabilnosti, beleže tokom dužeg vremenskog perioda.

Poljoprivreda je po svojoj prirodi visoko zavisna od klimatskih promena. Ona u mnogome zavisi od prirodnih ekosistema i procesa u njima. Merama zaštite i očuvanja prirodnih vrednosti mogu se ublažiti i nepovoljni klimatski uticaji na lokalnim nivoima: podizanje i očuvanje visoke vegetacije uz poljoprivredne površine i vetrozaštitnih pojaseva, očuvanje vlažnih staništa i sl.

Osmotrene srednje godišnje temperature u poslednjih 50 godina pokazuju pozitivan trend na području gotovo cele Srbije. Porast iznosi do 0,04° C po godini, dok je u nekim područjima na istoku i jugoistoku zemlje zabeležen negativan trend do -0,05° C po godini. Najveći porast temperature beležen je u jesenjem periodu. Sa druge strane količina padavina u periodu 1946-2006. ima pozitivan trend, na većem delu teritorije Srbije. Smanjenje količina padavina osmotreno je u istočnom i jugoistočnom delu Srbije. Na zapadu zemlje zabeležen je porast do 16 mm po godini, a na jugozapadu pad količine padavina za 8 mm po godini.

Prema većini prognoza, Srbiju kao i ceo region jugoistočne Evrope očekuju značajne promene klime u skorijoj budućnosti: povećanje temperature, prostorna i vremenska izmena režima padavina. Predviđa se da će porast prosečne temperature na godišnjem nivou do kraja ovog veka iznositi od 2,4°C do 2,8°C prema optimističnom scenariju, a prema pesimističnom scenariju od 3,4°C do 3,8°C. Prema svim scenarijima očekuje se rast prosečne temperature, uz određene regionalne razlike u svim delovima Srbije. Prema jednom scenariju očekuje se smanjenje količine padavina na celoj teritoriji Srbije, uz nešto slabije izraženo smanjene u Vojvodini i nekim delovima istočne Srbije. Prema drugom scenariju u Vojvodini će se povećati količina padavina, a u ostalim delovima Srbije će ostati ista ili će se smanjiti.

Usled klimatskih promena vrlo je verovatno da će se Srbija u skorijoj budućnosti suočiti i sa povećanim brojem elementarnih nepogoda: poplave, suše, požari. U poljoprivrednoj proizvodnji projektovan je pad prinosa za skoro sve ratarske vrste (MŽSPP, 2010), jedino se kod kukuruza uz intenzivno navodnjavanje, očekuje blagi porast prinosa. Za teritoriju Vojvodine projektovano je da će porast temperature i letnje suše generalno značajnije ugroziti prinose prolećnih useva, nego što će to biti slučaj sa ozimim. Kod ozimih useva očekuje se da će pozitivni efekti (produženje vegetacione sezone) nadmašiti indirektne negativne efekte.

Poljoprivrednu proizvodnju mogu ugroziti i razne vrste bolesti i parazita čije učestalosti i raširenosti bi se mogle izmeniti usled klimatskih promena. Produženje vegetacione sezone usled povećanja zimskih i ranoprolećnih temperatura dovele bi i do veće mogućnosti razvoja bolesti i štetočina. Kod nekih populacija insekata i to onih koji zavise od vlažnosti zemljišta, može doći do smanjenja učestalosti i brojnosti usled produženja sušnih perioda.

Očekivan porast pojava poplava i visokih voda sigurno će uticati na intenzitet vodene erozije u pojedinim krajevima. Erozija vetra kojoj je izložen značajan deo Vojvodine (Savić et al., 2002), može biti značajno pojačana usled produženih perioda suše i visokih temperatura.

Konkretne mere koje nam stoje na raspolaganju su: izbor odgovarajućih sorti / rasa, izmena načina obrade zemljišta (konzervacijska obrada), gajenje novih biljaka / životinja koje do sada nisu gajene na datim prostorima, održivo uvođenje navodnjavanja, izmena načina korišćenja i vrsta đubriva, izmene u vremenu zasnivanja useva, primena zaštitnih mera (protivgradne mreže, defrost mreže), unapređenje mehanizacije, osiguravanje useva i stoke, formiranje zadruga.

Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik
Dr Vladimir Filipović, naučni saradnik

Eolska erozija i vetrozaštitni pojasevi

Radi postizanja većeg profita sa proizvodne površine, neretko se ne poštuju pojedina u nekim slučajevima i većina pravila koja definiše održivi poljoprivredni razvoj. Jedna od negativnih tendencija je sve češće uništavanje ruderalnih agroekosistema, živica i šuma čija je funkcija u pojedinim slučajevima nenadoknadiva. S tim u vezi, na primer vetar na golim površinama bez biljaka, pogotovo na obrađenim i strukturno usitnjenim zemljištima može u određenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnose najplodniji deo zemljišta (mekotu).

Ova pojava se najčešće javlja na golim zemljištima sa kojih je skinuta gajena biljna vrsta. U našim uslovima najkritičniji meseci su februar, mart, april, septembar i oktobar, odnosno kraj zime ili početak proleća i rana jesen. Tada vegetacija zemljište ne štiti dovoljno. Neretko se dešava da u tom periodu nema padavina, pa je vlaga zemljišta niska, u takvim sušnim uslovima, dolazi do lakšeg odnošenja najfinijih čestica sa plodnih oranica. Ovim putem se u Vojvodini eolskom erozijom na 85% poljoprivrednog zemljišta, godišnje izgubi preko 0,9 tona materijala po hektaru. Primera radi na černozemu se godišnje u proseku izgubi 65 kg humusa, 5 kg azota, 10 kg fosfora i 11 kg kalijuma, što u velikoj meri smanjuje plodnost zemljišta. Eolska erozija ugrožava i druge delove životne sredine. Premeštanjem čestica zemlje zagađuje se vazduh, oštećuju biljke i zdravlje životinja, a zapažena su i učestala respiratorna oboljenja ljudi. Nanos se privremeno ili stalno taloži u okruženju. U našem rejonu najveći deo dospeva u reke, kanale i druge površinske vode. Sporiji tokovi su ugroženiji, jer se nanos taloži duž korita i stvara probleme u radu vodoprivrednih objekata i sistema. Uz plodne čestice zemljišta, često se prenose štetne i opasne materije. Pre svega ostaci pesticida, herbicida i mineralnih đubriva, ali i semena korova, štetočine i spore gljiva prenose se na udaljenost i do stotinak kilometara, usled čega se korovi, štetočine i bolesti brže šire. Ova pojava utiče na smanjenje kvaliteta vode i na prekomerni razvoj algi, akvatične flore i korova. Sve to otežava vodosnabdevanje i navodnjavanje, a dolazi i do njihovog taloženja i nagomilavanja u mulju.

Da bi se sprečila dalja erozija zemljišta i ugrožavanje voda potrebno je primeniti odgovarajuću zaštitu od vetra. Zaštitni pojasevi su ključna komponenta očuvanja kvaliteta zemljišta i vlage u njemu. Postojanjem vetrozaštitnih pojaseva usevi i zasadi imaju korist od smanjenog isparavanja (što rezultira većim prisustvom vode u zemljištu) i manja je šteta od vetra. Pored toga zaštitni pojasevi pomažu da se smanji količina prisutnog ugljendioksida. Takođe, stvaraju staništa za faunu i povećava se biološka raznovrsnost. U poljozaštitnim pojasevima je više korisnih insekata (polinatora i predatora) koji utiču na povećanje oprašivanja i smanjenje broja štetnih insekata. Oko bara i jezera zaštitni pojasevi mogu zadržati sneg i smanjiti isparavanje. Ovi pojasevi smanjuju brzinu vetra, a time je ujednačeniji raspored padavina. Takođe, imaju značajan uticaj na temperaturu zemljišta i vazduha. U toplim letnjim mesecima hlade vazduh, temperatura je niža za 3 do 4 °C, dolazi do vazdušnih strujanja iz samih poljozaštitnih pojaseva, što povoljno utiče i ublažava povišene temperature na susednim parcelama, kao i temperaturni šok kod samih biljaka. Međutim, pored niza pozitivnih, poljozaštitni pojasevi imaju i jednu negativnu karakteristiku a to je zasena okolnog prostora, što dovodi do sporijeg rasta i razvoja biljaka u odnosu na ostali deo površine pod gajenom biljnom vrstom. Za zasnivanje vetrozaštitnih pojaseva najčešće se koriste hrast lužnjak, bela topola, lipa, bagrem, jasen i dr. S druge strane funkciju vetrozaštitnih pojaseva mogu ispuniti i izolacioni pojasevi koji se koriste kao prostorno razgraničenje između parcela sa organskom i konvencionalnom proizvodnjom.  Jedan od takvih primera je korišćenje lekovite vrste morač (Foeniculum vulgare Mill.) u te svrhe.

Kako je poslednjih godina intezivirano korišćenje obradivih površina, neretko smo svedoci da  je uništena vegatcija do samih puteva, reka i kanala takav odnos prema prirodi je doveo do smanjenja broja predatora, jer nemaju gde da se sakriju i osmatraju plen. Ipak, poljozaštitni pojasevi predstavljaju (nekada i jedina) staništa za mnoge korisne ptice koje se hrane štetočinama raznih gajenih biljnih vrsta, posebno glodarima i insektima. Ptice predatori kao što su sove, sokolovi, hrane se štetočinama kao što su miševi, pacovi, zečevi. Na primer, jedan par sova godišnje zajedno sa svojim potomstvom, ulovi oko 8.000 miševa, glodara. Poznato je da 1 miš pojede godišnje 3 kg pšenice ili neke druge hrane, znači da 1 par sova sačuva oko 24.000 kg hrane. Ovo je velika ušteda za farmera, ali i jedna od najeftinijih mera pri očuvanju životne sredine.

Dr Vladimir Filipović, naučni saradnik
Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik