Blog

UN nagrada za prvu organsku državu u svetu dodeljena Sikkimu

Sikkim, savezna država u Indiji, pobedila je regulative 25 različitih država u svetu na putu do nagrade za politiku budućnosti 2018., takođe poznatu i kao „Oskar za najbolje zakonodavstvo“-

Kada se govori o održivim praksama ishrane u Indiji, Sikkim je predvodio kontinent godinama. Konačno, Ujedinjene nacije su priznale njihove napore da koračaju stazom održivog razvoja. Severnoistočna država Indije je u oktobru  primila nagradu Organizacije za hranu i poljoprivredu za najbolju politiku u svetu koja promoviše „agroekološki i održivi sistem hrane“. Sikkim je pobedio 51 nominovanu politiku 25 različitih zemalja sveta kako bi dobio Nagradu politike budućnosti 2018. Zamenik UN FAO direktora, Maria Helena Semedo je u Rimu uručila nagradu premijeru Sikkima, Kumar Chamlingu.

Semeda je imala samo reči hvale za Sikkim i tokom dodele nagrade je rekla, „Sikkim je izvanredan primer kako se uspešno može sistem ishrane transformisati na način da osigura poštovanje prema ljudima i planeti“. Nagrada je priznanje političkom vrhu države. Semeda je dodala „da je od Sikkimove tranzicije u potpuno organsku državu korist imalo preko 66.000 porodica poljoprivrednika, uključujući tu i korist na socioekonomski aspekt poput konzumacije i širenja tržišta, ruralnog razvoja i održivog turizma sa svojim sveobuhvatnim pristupom “.

Nagrada se simbolično zove „Oskar za najbolju politiku“ i njeni tvorci su FAO, Savet budućnosti sveta i IFOAM – međunarodno organsko udurženje, I to je jedina nagrada kojom se odaje počast zakonodavstvu na međunarodnom nivou. Svake godine Savet sveta budućnosti bira teme za nagradu od kojih je napredak u zakonodavstvu naročito potreban. U 2018. akcenat se stavlja na zakone kojima je agroekologija, zaštita života i životne sredine malih poljoprivrednih proizvođača primat, kao I osiguranje sistema proizvodnje hrane i implementacije poljoprivrednih praksi klimatski prilagođenih.

Pored prve dodeljene su i tri srebrne nagrade:

1. Nacionalna politika Brazila za agroekologiju i organsku proizvodnju (PNAPO, 2012.) – PNAPO je opredelila 364 miliona evra za prvi set aktivnosti, između kojih je 5.300 opština usmereno da čak 30 i više procenata od svojeg školskog budžeta za ishranu,  ulože u organske i agroekološke proizvode poreklom sa porodičnih gazdinstava.
2. Organski akcioni plan Danske (2011 – 2020., ažuriran 2015.) – kao rezultat akcionog plana Danska ima najveće učešće tržišta organskih proizvoda u svetu, skoro 80% Danaca kupuje organsku hranu.
3. Kitov program participatorne urbane poljoprivrede (AGRUPAR, 2002.) – sa preko 3.600 urbanih bašta podignutih na 32 hektara i više od 21.000 ljudi koji su prošli obuke, AGRUPAR podstiče dostupnost hrane, povećanje prihoda i unapređuje funkcije ekosistema.

Promocijom agroekologije, moguće je dotaknuti neuhranjenost, socijalne nepravde, klimatske promena i gubitak biodiverziteta. Izvor:FAO UN

Crno zlato na dohvat ruke

Studentkinje Visoke poslovno- tehničke škole u Užicu, Milena Tomić i Ivana Radmilović, svojom inovativnom idejom „ Kompostane“, u okviru Konkursa Generator Fluo, Societe Generale banke, za studentske ideje koje imaju potencijal da kreiraju razliku na tržištu osvojile su nagradu „ Gigatron“ mobilne telefone, Moto E4 i niz drugih nagrada, čiji je cilj da unaprede njihov dalji rad. Na konkursu su učestvovali studenti koji imaju novu ili žele da razviju postojeću preduzetničku ideju, bez obzira koja delatnost i oblast su u pitanju. Stručni žiri je pre svega ocenjivao koliko je projekat inovativan i da li je održiv na tržištu, a u poslednji krug ušlo je deset najboljih. Milena i Ivana, koje su slične projekte zajednički već radile, uglavnom se bazirajući na oblast ekologije i u ovogodišnje takmičenje su uložile mnogo truda i talenta.

Njihov projekat predlaže da kompostana bude napravljena upravo na deponiji, u kojoj će se proizvoditi organski proizvod, tačnije kompost, koji je u vrtlarstvu i povrtarstvu već nazvan „crno zlato“ zbog svojih mnogobrojnih dobrih karakteristika. Od Evropske unije imamo direktivu da u budućnosti vršimo tretman organskog otpada na mestu nastanka, odnosno – na deponiji, gde ga sada odlažemo. Studentkinje su u svom projektu predvidele i uštedu deponijskog prostora, koja je izuzetno važna, ne samo za Užice. „Istražujući za ovaj projekat došle smo do informacije da su milioni potrebni za dodatno proširenje naše deponije i da je to jedan od važnih ekoloških problema. Na žalost, za samo šest i po godina rada, ona je napunjena otpadom, a predviđeno je da jedna deponija radi minimum trideset godina. To je veliki problem. Upravo ovim projektom, mi bismo na samoj deponiji, tamo gde su sirovine izgradili fabriku. Ništa ne bismo morali da dopremamo, jer bi fabrika radila u okviru tela deponije. Optimistički ću reći da smatram da postoji velika šansa da ovakvi projekti u budućnosti zažive, posebno zato što to nameće i Evropska unija. U oblasti ekologije zaista ima dosta novca i kroz različite projekte, karbon kredite, mislim da su ovakve ideje u budućnosti veoma ostvarive, objašnjava Milena Tomić, koja je svesna da naše okruženje još uvek nije spremno za brzu realizaciju ovakvih projekata. Na žalost, ekološka svest kod nas je na niskom nivou i ekologija se još uvek ostavlja po strani. (infoera)

Organska hrana na fotografijama

U dvorištu Poljoprivredne škole sa domom učenika PK „Beograd“ otvorena je neobična izložba fotografija na recikliranom papiru na kojima je zabeležen proces organske proizvodnje. Izložbom je završen šestomesečni projekat usmeren ka tome da se podigne svest srednjoškolaca, ali i ostalih učesnika, o UN ciljevima održivog razvoja. Projekat „Ecoframe“ pokrenuo je Centar za razvoj fotografije, a u saradnji sa Poljoprivrednom školom i uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu i opštine Palilula, a realizovan je uz pomoć nastavnika i učenika ove škole, saradnika Centra, profesora i studenata volontera sa Poljoprivrednog, Šumarskog i Rudarsko-geološkog fakulteta.

U prvom delu projekta učenici su pod budnim okom svojih profesora prošli kurs organske proizvodnje povrtarskih kultura u samostalno podignutom plasteniku. Uporedo sa tim, učenici i nastavnici pohađali su i radionice fotografije koje je održao tim Centra za razvoj fotografije. Znanje sa radionica učenici su mogli da primene fotografišući proces organske proizvodnje. Pored toga, učesnici su kroz praktičan rad učili kako da i u kućnim uslovima recikliraju papir, a potom su na tom papiru štampane izložene fotografije sa utkanim semenom prethodno uzgajanih poljoprivrednih kultura. Fotografije su izložene u delu dvorišta uređenom upotrebom isključivo ekoloških materijala, ukrasnog bilja i cveća. Gosti izložbe bili su i učenici Tehničke škole Drvo art i Ugostiteljsko-turističke škole sa svojim nastavnicima. (blic.rs)

FOODprint aktivnost: 100.000 ljudi želi hranu genetski nemodifikovanu

Proizvođač organske hrane Rapunzel i još 30 kompanija i udruženja iz organskog sektora je tokom 10 meseci sakupilo potpise protiv genetskog inženjeringa na polju i na tanjiru. Nakon sakuljene peticije ispisane na taknini stopalima, predstavnici organskog pokreta predali su tako išranu tkaninu Federalnom ministru Nemačke, Šulcu za podržavanje FOODprint inicijative.

108.000 ljudi je učestvovalo u kampanji, a cilj je bio da se podigne svest o životnoj sredini i riziku koje genetičko inženjerstvo nosi. Predstavnica pokreta Elke Roder, član UO krovne organizacije BÖLW, je izjavila da se svi genetički modifikovani proizvodi pre izlaska na tržište, moraju biti verifikovani i procenjeni sa aspekta zdravlja ljudi. Potrošačima i proizvođačima se mora dati izbor da izaberu šta žele da jedu i da proizvode, obeležavanje proizvoda mora jasno i nedvosmisleno pokazati razliku između organskih i genetički modifikovanih proizvoda. (organic market)

Italija – Bio bank izdanje o organskim školskim menzama

Italijanski specijalizovan izdavač Bio Bank je objavio novo izdanje Fokus Bio Bank. Vrele teme izdanja su podaci o organskom ugostiteljstvu i organskoj hrani u školskim menzama.

Od 2018. u Italiji je na snagu stupila odluka koja podržava uvođenje organskih menzi u škole. Odluka je upravo strateška na samo zato što predstavlja vid edukacije o hrani, već i što je investicija u zdravlje dece i životne sredine, a ništa manje važna je i činjenica da je ovo važno rastuće tržište za organske proizvođače. Ministarstvo agrarne politike Italije je namenilo sredstva za implementaciju i promociju inicijativa u školi čija je ukupna vrednost 44 miliona evra za period do 20121.

Ukoliko bi se služio organski obrok u školama, trošak za njegovo kuvanje bi u proseku bio veći za 20%. No da bi se moglo uložiti u kvalitet, neophodno je napraviti ceo sistem efikasnijim. „Ovo je izazov, posebno jer ovde informacija igra stratešku ulogu kao alat za donošenje odluka“, kaže Bio Bank. (organic market)