Blog

Organski otpad

Velike količine organskog g otpada svadnevno nastaju npr. pri pripremi hrane u domaćinstvima. Velike količine kore od krompira, banana, jabuka, soca od kafe, ostataka od čaja i koječega još u tonama svakodnevno završava na deopinijama sa ostalim (uglavnom) neorganskim otpadom. Nažalost u našoj zemlji, i dalje nema selektovanja otpada pri samom odbacivanju otpada, već se bez obzira o kojoj se vrsti otpada radi sve zajedno otprema i kao takav odvozi na deponije. Prema tome, naša najplodnija zemljišta se upravo nalaze na deponijama, gde se godinama razgrađuje pored neorganskog i organski otpad pri čemu nastaje najplodnije zemljište, koje je tu zarobljeno i (nažalost po svemu sudeći trajno) izgubljeno. Nizak nivo ekološke svesti kod građana prouzrokuje, između ostalog, i nastajanje sve većeg broja divljih deponija. Istovremeno, ogromne količine odbačenog materijala ostaju neiskorišćene, što predstavlja veliki ekonomski i energetski gubitak. Prosečan sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji, slično kao i za generisane količine, uglavnom se zasniva na rezultatima nekoliko studija realizovanih u reprezentativnim opštinama, s obzirom na to da veoma mali broj opština sprovodi redovnu analizu morfološkog sastava otpada. Poređenjem sastava otpada za EU (15 zemalja), SAD i Srbiju uočava se da je biorazgradiva komponenta otpada najzastupljenija u Srbiji. Prema podacima World Bank morfološki sastav komunalnog otpada na globalnom nivou je sledeći: biorazgradivi otpad 46 %, papir 17%, plastika 10%, staklo 5%, metal 4%, ostalo 18%. Prema domaćem Zakonu o upravljanju otpadom, biorazgradivi otpad jeste otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao što su hrana, baštenski otpad, papir i karton. Prerada biootpada je sve razvijenija u svetu. Ovaj otpad čini skoro trećinu kućnog otada. Biootpad se sakuplja odvojeno i odlaže prema posebnom postupku.

Prema jednoj od studija najveći procenat ispitanika je svestan koristi od učešća u sakupljanju organskog ili biootpada, spreman je da odvaja kuhinjski od ostalog kućnog otpada, gde pri tom najveći procenat ispitanika smatra da bi podela biorazgradivih kesa i kanti imala pozitivan uticaj na ispitanike da prihvate učešće u procesu separacije. Najveći procenat ispitanika je delimično upoznat sa koristima koje donosi sakupljanje i prerada otpada. Ovo je naročito značajno zato što organski otpad sadrži velike količine energije i svojim raspadanjem, razgradnjom ili spaljivanjem ispušta energiju i ugljen dioksid koja kao takva se na najbolji mogući način može iskoristi, pri čemu se čuvaju prirodni resursi i štiti životna sredina. Energija upotrebljiva za današnju civilizaciju se iz biološki razgradivog otpada može dobiti na više načina: proizvodnjom bioetanola, biogasa ili spaljivanjem. Problemi vezani uz dobijanje energije iz biootpada povezani su uveliko sa dobijanjem energije iz biomase. Opšte je poznato kako je ljudska rasa inventivna kada god to politike neke zemlje dopuštaju pa tehnologiju koja je rezervisana za otpad koriste i za neke druge – moralno nedopustive prakse. Stoga je veliki broj zemalja zbog potreba održivog razvoja svojih zajednica doneo i sprovodi veliki broj formalno-pravnih akata koji uređuju ovu oblast, a u cilju očuvanja svojih prirodnih resursa, te očuvanja, zaštite i unaprađenja životne sredine.

Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“

Pesticidi i zemljište

Pesticidi su otrovna hemijska jedinjenja koja se upotrebljavaju za suzbijanje prouzrokovača bolesti na biljkama, biljnih štetočina i korova u usevima. Oni delimično ulaze u životnu sredinu, duže ili kraće vreme ostaju u njoj, kao njen integralni sastojak. Kontaminacija zemljišta pesticidima se odnosi pretežno na njegovu biološku komponentu. Savremeni pesticidi manje utiču na zagađenje zemljišta u užem smislu reši. Međutim njihovom primenom zivot u zemljištu se usporeva, zaustavlja, ali se po prestasnku delovanja ipak opet obnavlja. Kako se upotreba pesticida često ponavlja, nema sulje da se i ti negativni pocesi u zemljištu ponavljaju. Sve to slabi biološku snagu zemljišta, pa je biljna proizvodnja sve više upućena na »hemisko gazdovanje«, što neminovno dugoročno vodi ka smanjenju ukupne plodnosti zemljišta.

Pravilno upotrebljeni herbicidi vrlo retko u zemljištu traju duže od godinu dana, međutim nihova zloupotreba, kada neupućeni korisnici primenjuju doze veće od propisanih, vodi ka kontaminaciji zemlišta u dužem trajanju, često sa štetnim posledicama za naredne useve. Bakterije nitrifikatori privremeno se inaktiviraju, prilikom primene većine herbicida. Kako upotreba organskih đubriva (stajnjak, kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo) povećava brojnost mikroorganizama u zemljištu, tako pesticidi upotrebljeni sa mineralnim đubrivima imaju na njih depresivno i redukciono dejstvo. Bez obzira što ti efekti nisu dugog trajanja, njihova permanentna upotreba dovodi do smanenja biogenosti zemljišta. Poboljšanje stanja može se ostvariti primenom širih plodoreda i uključivanjem u plodosmenu višegodišnjih leptirnjača, krmnih smeša i sl. Monokultura kukuruza ili njegovo gajenje u dvopolju, koja se sve više praktikuje, uz upotrebu mineralnih đubriva i pesticida ima najnepovoljnij uticaj na životnu sposobnost zemljišta.

Pored dejstva insekticida na štetne inesekte, stradaju i brojni korisni članovi zemljišne faune, čime se njihova pozitivna uloga u zemljištu smanjuje. Mikroflora razlaže organsku materiju, a gliste i mikroantropode je usitnjavaju, drobe biljne ostatke i pospešuju njihovo razlaganje. Utvrđeno je da je razlaganje biljnih ostataka u zemljištu manje za 25%, ako se mikroantropode fumigacijom eliminišu iz njega.

Neposredno dejstvo insekticida na korisne isekte predatore i parazitoide u zemljištu uzrokovano je nihovom direktnim primenom. Indirketno, primenom insekticida smanjuje se brojnost štetnočina, tako da korisni insekti ostaju bez hrane, pa se njihova populacija smanjuje. Takođe štetočine, naprimer vaši znatno brže obnavljaju svoju brojnost, nego njihovi prirodni neprijatelji, a brže stiču i rezistentnost na insekticide, pa sve to narušava prirodnu ravnotežu u agroekosistemu. Najvažniji predatori u zemljištu su trčuljci (Carabidae). Veliki je broj štetočina kojima se ovi insekti hrane: skočibube, repina pipa, repičin sjajnik, podgrizajuće sovice, krompirova zlatica, žitne stenice i dr. Očuvanje trčuljaka od velikog je značaja za higijenu zemljišta, ali upotreba insekticida radi suzbijanja štetočina u biljnoj proizvodnji, često dovodi do smanjenja broja ovih korisnih insekata u agrobiocenozama. Takođe intezivna agrotehnika hemijske poljoprivrede smanjuje brojnost kišnih glista u zemljištu, čime izostaje velika pomoć njihovim delovanjem u prirodnom poboljšanju fizičkih osobina i strukture zemljišta. Tako su recimo fungicidi na bazi bakra vrlo toksični za kišne gliste.

Iako današnja nauka radi na iznalaženju najpovoljnih rešenja kada su pesticidi u pitanju, ne možemo biti potpuno spokojni kada je reč o pritisku hemije u poljoprivredi. Ipak postoje brojni načini da se taj pritisak smanji: rad prognozne službe u zaštiti bilja, pravilan izbor i upotreba pesticida, primena plodoreda, uvođenje organskog ratarenja i slično. Za sve to potrebno je ne samo znaje, već i promena odnosa prema biljnoj proizvodnji, koja treba da crpi iskustva iz tradicionalne proizvodnje i znanja iz novih tehnologija.

Dr Vladan Ugrenović Institut „Tamiš“

Obrada zemljišta u organskoj poljoprivredi

Obrada zemljišta zauzima posebno mesto među agrotehničkim merama, zbog njenog velikog značaja koji ima na rast i razvoj useva, pa je  pravilna obrada u organskoj prozvodnji mera koja ima izuzetan značaj. Krajnji cilj svih mera obrade jeste stvaranje rastresitog setvenog sloja zemljišta, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije. Klasičan način obrade- oranje plugom ima pozitivne i negativne efekte. Pozitivni efekti oranja su unošenje žetvenih ostataka, đubriva  u zemljište, priprema zemljišta za setvu i kontrola bolesti i korova. Negativani efekti su narušavanje strukture zemljišta, pojava zbijenosti usled višestrukih prelazaka mašina preko zemljišta, kao i povećanje troškova obrade, što je za organsku proizvodnju nije preporučljivo. Smanjenjem broja prelazaka znatno se smanjuju troškovi obrade i zbijenost. U  organskoj poljoprivredi primenjuje se redukovana obrada zemljišta, ali je takodje ona preporučljiva i u konvencionalnoj proizvodnji  u sadašnjim nepovoljnim klimatskim uslovima  za pripremu zemljišta za jesenju setvu kada je vlaga u zemljištu na dubini od 30cm ispod 50% poljskog vodnog kapaciteta, a temperatura vazduha neubičajeno visoka za ovo doba godine. Redukovanom  obradom  zemljišta smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage, a postižu se uštede u energiji i radnoj snazi. Prednosti ovakve obrade su bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i manja upotreba fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa . Nedostaci su što se na ovakav način ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata. Površinski sloj zemljišta manje je porozan, pa ima veći sadržaj vlage, nižu temperatu zemljišta i veću količinu organske materije na površini zemljišta.

Žetveni ostaci na površini zemljišta povećavaju sadržaj vlage, doprinose povoljnom temperaturnom režimu, pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota, i  na taj način  se ostvaruje  brže kruženje azota i povećava se njegova pristupačnost, što ima za posledicu i smanjenje potreba za sredstvima za ishranu zemljišta na bazi azota, što je značajno ne samo u organskoj već i u konevencionalnoj proizvodnji. Uz ovakakv sisteme obrade u organskoj proizvodnji primenjuje se i  plodored  koji ima  i fitosanitarne efekte,  ali i  i  efekat đubrenja, što se preporučuje i u konvencionalnoj proizvodnji zbog smnjenja unosa inputa.

MSc. Ivana Simić

Heljda

Heljda se po morfološkim osobinama i poreklu razlikuje od ostalih žita, ali pripada toj grupi, jer je sa njima slična po agronomskim osobinama i načinu korišćenja zrna. Pripada porodici Polygonaceae, rodu Fagopyrum koji ima 15 vrsta, jednogodišnjih i višegodišnjih, ali je u proizvodnji najzastupljenija obična heljda (Fagopyrum esculemtum Moench). Istorija gajenja vezana je za azijski kontinent gde je u Mongoliji ova biljna vrsta gajena i korišćena u ishrani ljudi još u desetom veku. Heljda se gaji radi plodova orašica, koji oljušteni imaju veliku hranljivu vrednost, kao medonosna biljka, a često i kao zelenišno đubrivo. Ova jednogodišnja, brzorastuća biljna vrsta formira koren u plićim slojevima zemljišta i veliku lisnu masu. Usled toga osetljiva je na sušu kako zemljišnu, tako i vazdušnu, na visoke temperature, ali i na hladnoću. Ima kraći vegetacioni perod (10 do 12 nedelja) pa se u toplijim područjima seje u kasno proleće, a u hladnijim početkom leta. Uslovi za gajenje u centralnoj Srbiji su veoma povoljni.

POGODNOSTI ZA GAJENJE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Usev za zrno Oljuštena zrna po hranljivoj vrednosti slična su pravim žitima, služe za spremanje različitih kašastih jela, dok se brašno, pomešano sa pšeničnim ili ražanim, koristi za pripremu različitih pekarskih proizvoda, povećane svarljive vrednosti. Odsustvo belančevina, lepka preporučuje heljdu za osobe osetljive na gluten. Zrno je bogato esencijalnim aminokiselinama: lizinom i metioninom. Pored zrna u ishrani se koriste i listovi kao povrće, a takođe i kao lekovita sirovina u farmaceutskoj industriji. Ljuske, koje ostaju posle ljušćenja zrna koriste se za punjenje jastuka i pokrivača, sadrže silicijumsku kiselinu, pa uništavaju grinje.

Medonosna biljka Heljda je medonosna biljka i predstavlja odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg perioda, kada je manje drugih medonosnih biljaka. Cvetanje nastaje već za 20 dana posle nicanja i dugo traje, a cvetovi su bogati nektarom, pa pčele u povoljnim vremenskim uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti i proizvesti do 300 kg veoma lekovitog meda, specifičnog ukusa i tamnije boje. Heljda predstavlja dobro stanište za pčele, ali i za ostale korisne insekte oprašivače.

Poboljšanje zemljišta Heljda stvara kiselu reakciju oko svog korena, pa lakše usvaja hraniva iz teže pristupačnih oblika u zemljištu. Bolje od drugih žita akumulira fosfor, kalijum i kalcijum, vezuje ih i time čini dostupnim za naredni usev. Velika količina biljnih ostataka poboljšava provetravanje zemljišta i pospešuje aktivnost zemljišnih mikro i makroorganizama, čineći zemljište rastresitijim i lakšim za obradu. Biljni ostaci heljde deluju alelopatski negativno na zemljišne štetočine i prouzrokovače biljnih bolesti, prekidajući njihove životne cikluse u plodoredu. Heljda se može gajiti na lošijim zemljištima, a često se koristi da ih oživi kada su „zamorena“. U pokrovnim usevima heljda se koristi kao zelenišno đubrivo, a najkvalitetnija masa za unošenje u zemljište je posle cvetanja biljaka, jer se u zemljištu brzo mineralizuje.

Kontrola  korova Heljda brzo klija (za 3-5 dana) i ukorenjava se, brzo stvara veliku nadzemnu masu, koja gušenjem potiskuje prisutne korove, a zasenjivanjem sprečava klijanje i nicanje novih. Nakon uklanjanja useva heljde, pri razlaganju biljnih ostataka oslobađaju se jedinjenja koja alelopatski negativno deluju na semena nekih korovskih vrsta, pa se i tako smanjuje potencijal zakorovljenosti njiva. Kasna prolećna setva heljde pogoduje da se mehanički, pre setve unište korovi koji su se do tog vremena pojavili, a vreme berbe omogućava negovanje njiva do zasnivanja novog useva ili zasnivanje pokrovnog useva.

Postrni ili međuusev Zahvaljujući kratkom vegetacionom periodu i brzom rastu heljda je vrlo pogodna za zasnivanje postrnog useva (slika 20 i 21). Ovako zasnovana u povoljnim uslovima može stvoriti prinos ploda, ali se u svakom slučaju formira pokrovni usev sa mnogo koristi za zemljište i naredni usev. Takođe može se posejati posle rano ubranih useva, a pre zasnivanja ozimih, kada se formira pokrovni međuusev, za zelenišno đubrivo ili radi kontrole korova i prekida životnih ciklusa štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti.

ZAHTEVI PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

Heljda je biljka umereno tople kontinentalne klime, koja dobro uspeva u relativno vlažnim i prohladnim uslovima, a zbog kratkog vegetacionog perioda može se uspešno gajiti i u brdskoplaninskim područjima. Seme klija već na 4 ^oC, a minimalna temperatura za razvoj biljaka je 13 ^oC. Vrlo je osetljiva prema hladnoći, pa je i najmanji mrazevi (-1 ^oC) uništavaju. Sa druge strane heljda je u vreme cvetanja naročito osetljiva na visoke temperature, iznad 25 ^oC biljke usporavaju rast, a procenat oplodnje cvetova se smanjuje. Heljda je osetljiva na zemljišnu sušu jer formira koren u plićim slojevima zemljišta, a u vreme cvetanja osetljiva je i na vazdušnu sušu (slika 22). Zbog ubrzanog porasta i intezivnog grananja najviše vode potrebno je u prvom mesecu iako se kasnije lisna masa višestruko povećava. Kod nalivanja zrna potrebe za vodom opet se povećavaju. Transpiracioni koeficijent je veliki 500 do 600, što ukazuje na neracionalno korišćenje vode. U pogledu svetlosti, kratak dan zadržava rast, tako da će kod kasnih naknadnih setvi biljke formirati niža stabla.

Heljda ima manje zahteve prema zemljištu, jer lakše usvaja hraniva iz teže pristupačnih oblika. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim zemljištima, samo ako imaju dobar vodno vazdušni režim, neutralne su ili blago kisele reakcije. Ako je plodnost zemljišta niska, primena fosfornih đubriva će povoljno uticati na povećanje prinosa, dok prekomerna primena azota dovodi do poleganja i smanjenja prinosa.

PLODORED

Heljda ne podnosi monokulturu, a uzrok je najverovatnjije alelopatsko negativno delovanje, usled razlaganja biljnih ostataka u zemljištu. U monokulturi ova biljna vrsta reaguje značajnim smanjenjem prinosa, pa je u plodosmeni na istu njivu treba sejati svake četvrte godine. Budući da ima kratak vegetacioni period može se kao glavni, postrni ili naknadni usev uključiti u različite plodorede, ali se ne preporučuje gajenje posle upotrebe organskih đubriva. Ako se gaji kao glavni usev prolećne setve, najbolje uspeva u plodosmeni nakon zrnenih leptirnjača i pravih žita, a ako se gaji kao postrni ili naknadni, pogodni su svi usevi rane letnje berbe: prava žita, grašak, boranija, uljana repica, rano povrće i drugi. Heljda je dobar predusev većini useva, jer su njive posle nje manje zakorovljene i sa manje štetočina i inokuluma pruzrokovača biljnih bolesti. Ponekad se može javiti problem pojave samorasta heljde, kao korova u narednom usevu. Kod useva zasnovanih u proleće, vreme berbe heljde omogućava mehaničku borbu protiv korova ili zasnivanje pokrovnih useva tokom leta, nekom od leptirnjača ili kupusnjača. Često se koristi na zamorenim zemljištima i za prekidanje monokulture, kao pokrovni usev za zelenišno đubrivo, za kontrolu korova ili biokontrolu štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti.

OBRADA ZEMLJIŠTA

Prilikom obrade zemljišta prvenstveno treba obratiti pažnju da se efikasno suzbiju korovi, ali i na očuvanje vlage i strukture zemljišta. Široko vreme setve heljde to i omogućava. Neki od načina obrade koji su se pokazali kao uspešni u praksi:

• setva posle jednogodišnjih leptirnjača – u jesen se izvrši obrada razrivačem sa diskosnim oruđem i valjkom, a u proleće se obradom u više navrata unište zimski, rani i kasni prolećni korovi
• setva posle pokrovnog useva raži – uništavanje pokrovnog useva valjkom u proleće i tri nedelje kasnije direktna setva heljde
• setva posle višegodišnjih leptirnjača – kasno u jesen zaoravanje, obrada u rano proleće i neposredno pre setve, čime se eliminišu svi korovi: zimski, ranoprolećni i kasnoprolećni.

U proizvodnji heljde direktna upotreba stajnjaka ili komposta se ne preporučuje, kao ni u prethodnom usevu.

METODE SETVE

Vreme setve Kako seme heljde klija i niče pri velikom rasponu temperatura (4 do 41 ^oC), vreme setve je veoma široko. Najvažniji je da potpuno prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, što je najčešće pet nedelja, posle početka prvih poljskih radova. Prilikom zasnivanja glavnog useva setva se obavlja početkom maja, a kod postrnih ili naknadnih useva posle berbe, ali ne pre 15. juna. Ranijom setvom ostvaruju se veći prinosi i zrna i biomase, ali se usled toga žetva obavlja dvofazno. U brdsko planinskim područjima, tradicionalno heljda se seje, početkom leta, a žanje posle ranih jesenjih mrazeva. To omogućava jednofaznu žetvu, jer usled izmrzavanja lišće opadne.

Kvalitet semena Seme treba da bude u svakom pogledu ispravno, da ima dobru klijavost, da je bez mehaničkih i bioloških (seme korovskih vrsta) primesa, pa pre setve treba proveravati njegov kvalitet. Pri optimalnim temperaturama seme heljde brzo klija i niče (3-5 dana), ali ga, tradicionalni proizvođači, kako bi ubrzavali te procese, desetak dana pre setve zagrevaju na suncu.

Količine semena i način setve Za proizvodnju zrna najčešće se obavlja uskoredna setva, na međuredno rastojanje 10-12 cm, žitnim sejalicama. Za takvu setvu potrebno je 50 do 60 kg ha^-1 semena. Heljda ima izraženo grananje, čime nadoknađuje manji broj biljaka ostvaren u setvi, pa se na zakorovljenim njivama obavlja širokoredna setva (45-50 cm između redova) sa manjim količinama semena (35 do 40 kg ha^-1). To omogućava međurednu obradu i okopavanje useva. Tradicionalni proizvođači praktikuju i unakrsnu setvu, većim količinama semena, čime se obezbeđuje bolji raspored biljaka na njivi. Zasnivanje glavnog useva heljde po uništavanju pokrovnog useva ili prilikom zasnivanja postrnog, naknadnog pokrovnog useva heljde često se vrši direktnom setvom, sa većim količinama semena. Uobičajena dubina setve je 3 do 5 cm.

UPRAVLJANJE USEVOM

Nakon pripreme zemljišta korovi ne predstavljaju problem usevu heljde. Preporučuje se međuredno kultiviranje,  a sporadične biljke korova koje se pojave, iako ne utiču na prinos useva, moraju se opleviti, zbog higijene njive. Heljda ima retko problema sa bolestima i štetočina. Cvetanje počinje pet do šest nedelja nakon setve i traje barem mesec dana, a insekti polinatori, najčešće pčele, vrše oprašivanje.

Heljda kao zelenišno đubrivo Velika biomasa koju heljda formira istanjira se ili povalja valjkom za pokrovne useve u vreme pojave 10% cvetova, ostavlja se na površini zemljišta nekoliko dana da se osuši, a nakon toga unosi u zemljište. U praksi pčelari po završetku pčelinje paše, celokupnu biomasu unose u zemljište, kao zelenišno đubrivo. Proklijala semena heljde i samorast, koji se mogu pojaviti nakon pokrovnog useva, uništi prvi jesenji ili zimski mraz.

Žetva i čuvanje Između svih žita heljda ima najnepovoljnije osobine, jer vrlo neravnomerno sazreva i jako se osipa. U isto vreme na biljkama se nalaze zrela, zelena, poluzrela zrna i cvetovi. Zrela zrna se vrlo lako osipaju, stoga se žetva heljde mora izvršiti pre nego potpuno sazru. Kao najpodesnije vreme za žetvu je kada veći deo plodova dobije mrku boju (oko 70%). Ako se sa žetvom zakasni, zrna sa donjih grana opadaju, pa se prinosi značajno smanjuju, a kasnije se na toj njivi pojavljuje samorast, kao korov za naredni usev.

U brdsko planinskim područjima, heljda posejana početkom leta, žanje se posle ranih jesenjih mrazeva. Usled uticaja čak i blagog mraza, nakon 7 do 10 dana lišće opadne, pa je moguće izvršiti jednofaznu žetvu kombajnom. Kod prolećne setve u vreme optimalne zrelosti biljaka, zelena biomasa heljde otežava kombajniranje, pa se žetva obavlja dvofazno. Košenje treba da se obavi rano izjutra, kada ima rose ili po vlažnom vremenu, da bi se izbegli gubici osipanjem zrna. Prilikom kosidbe strnjiku treba ostavljati višu, da bi se biomasa u otkosima lakše sušila. Nakon 4 do 5 dana, kada se biomasa prosuši, a vlažnost zrna bude ispod 16 %, obavlja se vršidba kombajnom. Ipak usled veće manipulacije biomasom pri dvofaznoj žetvi nastaju gubici osipanjem zrelih zrna. Jednofazna žetva ovakvog useva može se izvršiti pošto se uradi desikacija 20% prirodnom sirćetnom koselinom ili nekim od dozvoljenih bioherbicida za organsku proizvodnju.  Prinosi zelene biomase heljde su 25 do 35 t ha ^-1, a prinosi ploda variraju od 600 kg do 1800  kg ha ^-1. Posle žetve heljde plodovi se radi čuvanja dosušuju na 12-13% vlažnosti, najčešće prirodnim putem.

Ljuštenje zrna i prerada Plod heljde, orašica sastoji se od zrna i ljuske (perikarpa). Uklanjanje ljuske sa zrna vrši se ljuštilicama, brušenjem pomoću trenja, čime se dobijaju cela zrna, a učešće ljuske u masi plodova je od 18 do 40%. Za dobijanje brašna melju se celi plodovi, a od 100 kg njih dobije se 60 do 70 kg brašna, ostalo su mekinje i ljuska. Tradicionalni proizvođači plodove heljde melju između dva mlinska kamena, tako podešena da lome ljusku, ali ne melju zrno. Dobijena cela zrna koriste za kaše, supe, a polomljena melju u brašno.

Dr Vladan Ugrenović, Institut „Tamiš“

Stočni grašak pogodan za organsku proizvodnju

Stočni grašak ima ozime i prolećne forme. Naročito su ozime forme u agroekološkim uslovima Srbije pogodne za gajenje u organskoj proizvodnji. Biljke su otporne na hladnoću, robusne i vrlo konkurentne prema korovima. U organskoj proizvodnji osim što predstavlja kvalitetan izvor stočne hrane, ova biljna vrsta ima značajno mesto u plodoredu, zbog različitih povoljnih delovanja u pokrovnim usevima ili združivanjem sa drugim biljnim vrstama.

Pogodnosti za gajenje u organskoj proizvodnji

Ljudska hrana Stočni grašak sadrži približno 21-25% proteina, sa visokim je sadržajem ugljenih hidrata i sa malo vlakana. Izvesne sorte stočnog graška se gaje i za ljudsku upotrebu u ishrani, kao što je suvi grašak ili brašnasti grašak.

Ishrana  stoke Kao krmni usev, stočni grašak može da se gaji samostalno ili združen sa drugim vrstama kao što je ovas, lan, da bi se dobila kompletnija krmna hrana. Stočni grašak stiže rano, pa može da se koristi za zelenu stočnu hranu, ranije od mnogih biljaka koje se gaje za tu svrhu. Neprerađeno zrno stočnog graška se može direktno koristiti za ishranu stoke, što je prednost u odnosu na soju, koja se mora pre upotrebe termički preraditi.

Zelenišno đubrivo Stočni grašak pri prosečnom prinosu od 3 t ha^-1 vezuje 55 kg ha^-1 azota. Na vezivanje utiču vremenske prilike i ono može biti smanjeno ako je u periodu cvetanja izražena zemljišna suša i nastupe visoke temperature vazduha. Pri povoljnim uslovima, grašak na taj način može da obezbedi i do 80% svojih potreba za azota. Kada se koristi kao zelenišno đubrivo, stočni grašak može ostaviti u zemljištu i do 325 kg ha^-1 azota, a u narednom usevu, sledeće godine biljni ostaci oslobađaju 28-58 kg ha^-1 azota.

Nakon žetve zrna, grašak ne ostavlja mnogo biljnih ostataka. Ostaci se brzo razlažu i manje od pravih žita povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu. Nakon žetve graška malo azota ostaje u zemljištu, a više se iznosi prinosom.

Zahtevi prema uslovima spoljne sredine

Stočni grašak je kratkog vegetacionog perioda. U pogledu toplote, ima manje zahteve u dnosu na ostale leptirnjače. Ozime sorte klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi 4-5°C, a otporne su na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez oštećenja podnose golomrazicu od -17°C, a pod snežnim pokrivačem i znatno niže temperature. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je između 12-16°C.

U toku vegetacionog perioda grašaku je potrebno dosta vode, naročito u prvim fazama razvoja i u vreme formiranja pupoljaka i cvetanja. Visoke temperature i suša značajno smanjuju prinos, a izostaje i vezivanje atmosverksog azota. Sa druge strane velika vlažnost usporava sazrevanje i smanjuje prinos.

Stočni grašak se gaji na različitim tipova zemljišta, od peskovitih do ilovačastih, ali ne podnosi zasoljena zemljišta. Više mu odgovaraju zemljišta neutralne Ph reakcije od 6.5-7, ali ozime sorte dobro podnose i kisela zemljišta, tako da mogu dati zadovoljavajući prinos i na parcelama sa pH 4,7.

Stočni grašak sa prinosom od 3,4 t ha^-1 zrna iz zemljišta iznosi:

Plodored i združeno gajenje

Stočni grašak dolazi u plodoredu prve ili druge godine posle đubrenih okopavina. Radi sprečavanja pojave sklerocinije, kao bolesti kojoj je podložan, plodosmena treba da bude na četiri godine, uključujući druge leptirnjače, suncokret, kanolu i lan. Stočni grašak ostavlja malo biljnih ostataka. Preporučuje se da u plodosmeni posle graška dođe neko ozimo žito ili jesenji pokrivni usev, kako bi se obezbedila pokrovnost zemljišta preko zime. Nakon žetve graška kao jesenji pokrivni usev može biti posejana uljana repica. Grašak i ovas su odlična kombinacija združenog gajenja, bilo kao krmni ili pokrovni usev. U takvom usevu ovas obezbeđuje potporu grašku i pozitivno utiče na kontrolu korova, a grašak obezbeđuje azot. Do potpunog združivanja dolazi kada grašak počne da cveta. U pokrovnom usevu ovas korenovima vezuje azot, pokrovnošću štiti zemljište od erozije i biljnim ostacima povećava sadržaj organske materije u zemljištu. Združeni ovas i grašak mogu da se koriste i kao seno ili kao ispaša. Za proizvodnju zrna prilikom žetve i grašak i ovas se manje osipaju nego u pojedinačnom usevu, a posle žetve se mogu lako odvojiti ako je to potrebno ili se mogu koristiti zajedno za stočnu ishranu. Grašak se takođe uspešno združuje i sa drugim pravim žitima, kanolom i lanom. Neki farmeri ručno seju kokotac, 7-10 dana nakon setve graška.

Metode setve

Inokulacija Da bi se povećalo vezivanje azota, ali i prinos, na seme stočnog graška neposredno pre setve treba naneti bakterije azotofiksatore (inokulirati). Za grašak su to bakerije Rhizobium pisi. Seme se inokulira u senci, van domašaja direktnog sunčevog svetla, jer su bakterije fotofobne. Proces azotofiksacije se može podstaći i inokulacijom zemljišta, kada se bakterije azotofiksatori unose u obliku granula.

Vreme setve Stočni grašak ima ozime i prolećne forme. Najpovoljnije vreme setve ozimog graška, za uslove Srbije, je kraj septemra i početak oktobra. Time se obezbeđuje da se biljke dobro pripreme za zimu. Poželjno je da biljke uđu u zimu sa 10 cm visine. Kasnijom setvom usev može da izmrzne tokom zime. U proleće stočni grašak se seje, u prvim danima prolećnih radova. Sa zakašnjenjem setve smanjuju se prinosi. Posle setve, preporučuje se valjanje, koje vrlo povoljno utiče na brzinu i ujednačenost nicanja biljaka.

Količine semena i načini setve Za proizvodnju zelene mase ili semena grašak se seje uskoredo, na međuredno rastojanje od 12,5 do 25 cm. Količine semena zavise od sorte, ali obično su od 130 do 200 kg ha^-1, dobro je da bude oko 80 biljaka po m². Nešto manje gustine preporučuju se u oblastima sa suvljom klimom. U organskoj proizvodnji stočni grašak se često gaji u združenom usevu sa ovsom, raži ili nekim drugim pravim žitom. Tada se za setvu koristi 100 do 150 kg ha^-1 semena graška i 15 do 20 kg ha^-1  semena raži ili 20 do 30 kg ha^-1  semena ovsa. Ovako združen usev može da se koristi za zrno, kabastu stočnu hranu kao pokrovni usev ili zelenišno đubrivo. Druga mešavina za zelenišno đubrivo je: grahorica ovas i grašak, sa odnosom jednog dela grahorice prema dva dela ovsa i dva dela graška). Ova mešavina se seje sa 112 kg ha^-1, na dubinu od 3-4 cm. Usev se unosi u zemljište kada grahorica i grašak cvetaju, 8 do 12 sedmica nakon setve.

Upravljanje usevom i berba

Kontrola korova Stočni grašak se na početku vegetacionog perida sporo razvija, pa ga korovske biljke mogu ugušiti. Ovo je posebno izraženo kod prolećnog graška u vreme prvog meseca posle nicanja. Drljanjem pre i posle nicanja, češlastim drljačama, suzbijaju se jednogodišnji korovi i razbija pokorica. Kako bi se sprečila oštećenja ova operacija se vrši po suvom vremenu, najdalje do visine biljaka od 10 cm. Drljanje nakon nicanja je naročito destruktivno pošto izdanci počnu da se granaju. U ovoj fazi drljača ih lako lomi i vadi iz zemljišta zajedno sa korenom. Korovi kasnije u toku vegetacionog perioda uglavnom nisu problem. Velika pokrovnost useva stočnog graška čini ga konkurentnim prema korovima.

Kontrola bolesti  Mnoge bolesti se mogu kontrolisati plodoredom i upotrebom zdravog i dezinfikovanog semena. Međutim, čak i pri dobroj organizaciji, duži periodi vlažnog vremena mogu da dovedu do pojave gljivičnih oboljenja kao što su: pegavost lista (Mycosphaerella), antraknoza (Ascochyta pisi) i druge. Stočni grašak je umereno podložan sklerociniji, sorte sa manjim listom su manje osetljive, a rotacijom u plodoredu na 4 godine preventivno se rešava ovaj problem.

Raspolaganje zelenišnim đubrivom Ono se unosi u zemljište u vreme cvetanja graška (6 do 9 sedmica nakon setve), kada je biomasa najbogatija lako rastvorljivim hranivima. Pre unošenja usev graška treba uništiti valjkom za pokrovne useve, a biljne ostatke uneti u zemljište plugom ili razrivačima, kada deo njih ostaje na površini zemljišta kao malč.

Berba graška i čuvanje proizvoda Krma smeša stočnog graška i pravih žita kosi se početkom klasanja. Berba zrelog zrna izvodi se univerzalnim kombajnima u vreme kada je većina zrna u mahunama u fazi voštane zrelosti. Ovaj period je vrlo kratak, oko 5 do 6 dana, kada treba završiti berbu, jer se u protivnom javljaju gubitci. Proizvođači semenskog graška berbu često izvode dvofazno, radi što potpunijeg sazrevanja semena  u mahunama. Na taj način smanjuju se gubitci semena, pucanjem mahuna i osipanjem. Dvofazna berba podrazumeva kosidbu, sušenje, a posle nekoliko dana vršidbu pokošene bimase.

Prosečni prinosi zrelog zrna stočnog graška kod nas su 2.500 do 3.500 kg ha^-1. Ozimi grašak zavisno od poduseva, daje prinos zelene biomase 25 do 35 t ha^-1, dok je prinos sena 8 do 9  t ha^-1. Suvo zrno stočnog graška čuva se sa 13% vlažnosti, uz obavezno kontrolisanje stanje prisustva štetnih insekata.

Dr Vladan Ugrenović,
Institut Tamiš Pančevo