Blog

Živeti na kredit planete

Prema Global Footprint Network (https://www.footprintnetwork.org/) 01. avgust 2018. godine  je dan kada smo potrošili „budžet planete Zemlje“ predviđen za 2018. godinu (Earth Overshoot Day- Dan prekoračenja potrošnje resursa).„Budžet planete Zemlje“, predstavlja raspoložive prirodne resurse planete koje priroda „proizvede“ za godinu dana. Svake godine „Dan prekoračenja potrošnje resursa“ stiže sve ranije, što znači da svetska potrošnja raste stopom sve većom u odnosu na stopu obnavljanja prirodnih resursa. Poslednje 2 godine prekoračenje je stiglo već posle 8 meseci, tako da su stanovnici planete do kraja godine „živeli na kredit“. Na primer, 1961. godine ljudi su trošili 3/4 resursa koje planeta može da proizvede za godinu dana, da bi već od 1970. počelo da se dešava prekoračenje „ekološkog otiska“, dok su 2000. godine svetski resursi  potrošeni  početkom oktobra.Čak 86% svetske populacije živi u zemljama koja iz prirode uzima više nego što njihovi ekosistemi to mogu da nadoknade.

Efekat ekološkog prekoračenja najvidljiviji je kada su u pitanju klimatske promene – krčenje šuma, erozija zemljišta, porast koncentracije CO2 u atmosferi – očigledni su primeri štetnih posledica. Danas nam je potrebna 1,7 planete da bi se zadovoljile svetske potrebe za resursima, a do 2050. biće potrebne 3 planete.Da bi se sprečile štetne posledice po ljude i životnu sredinu, potrebno je promeniti navike, odreći se suvišnih zahteva i trošiti samo onoliko koliko je zaista potrebno!

Ekološki otisak meri količinu biološki produktivnog zemljišta i vodnog područja koje pojedinac, grad, zemlja, regija ili celo čovečanstvo koristi za proizvodnju resursa koje troši i da apsorbuje otpad koji generiše sa današnjim praksama upravljanja tehnologijom i resursima, izračunat od strane Global Proizvodna kopnena i morska područja podržavaju ljudske potrebe za hranom, obućom, odećom, drvetom, energijom i prostorom za infrastrukturu. Ove oblasti takođe apsorbuju otpadne proizvode iz ljudske ekonomije.

Kalkulacije ekološkog otiska odgovaraju određenom istraživačkom pitanju: koliko biološkog kapaciteta planete zahteva određena ljudska aktivnost ili populacija. Ova potražnja za biosferom može se uporediti sa biokapacitetom, merom količine biološki produktivne zemlje i vode raspoložive za ljudsku upotrebu. Biološki produktivni prostor obuhvata područja kao što su zemljište pod usevima, šume i ribolovni tereni i isključuje pustinje, glečere i otvoreni okean.Globalni hektari su hektari sa svetskom prosečnom produktivnošću za sve proizvodne površine i vode u datoj godini. Studije koje su u skladu sa sadašnjim standardima ekološkog otiska koriste globalne hektare kao mernu jedinicu. Ovo čini rezultate ekološkog otiska globalno uporedivim, kao što finansijske procene koriste jednu valutu, kao što su dolari ili evra, da bi se uporedile transakcije i finansijski tokovi širom sveta.

Šta nam može reći analiza ekološkog otiska o budućnosti planete?

Ekološki otisak naglašava stvarnost ekološke oskudice, koja može biti uznemirujuća i zastrašujuća informacija. Postojanje globalnog prekoračenja sugeriše da će ljudsko društvo morati da napravi značajne promene u „običnom poslovanju“ ako želi stvoriti održivu budućnost.

Proračuni ekološkog otiska mogu nam pomoći da donosimo odluke u pravcu održivosti, i možemo kvantitativno pokazati pozitivne uticaje grupa, preduzeća i ljudi koji donose odluke koje pomažu da se ljudska potražnja izjednači sa raspoloživim sredstvima planete.

Potražnja za hranom čini 26% globalnog ekološkog otiska. Dva glavna pitanja kada se radi o dostupnosti hrane, pothranjenosti i gladi (cilj 2 za održivi razvoj UN) su:

1.Neefikasnost resursa u proizvodnji hrane.

Životinjske kalorije su znatno više resursa nego kalorije biljke. U stvari, kineska vlada je posvećena smanjenju potrošnje mesa za 50% do 2030. godine. Time bi se smanjio ekološki otisak za više od 126 miliona globalnih hektara, a datum prekoračenja bi se vratio za 1,5 dana (prema sadašnjim podacima o ekološkom otisku u Kini).

2. Otpad od hrane. Otprilike jedna trećina hrane proizvedene u svetu za ljudsku potrošnju odnosno – 1,3 milijarde tona godišnje – gubi se ili propadne, a zemlje visokog i niskog dohotka rasipaju otprilike iste količine hrane, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu – FAO To je ekvivalentno 9% ekološkog otiska čovečanstva. U Sjedinjenim Državama, procenjuje se da 40% hrane ide u otpad. To je ekvivalent ukupnog ekološkog otiska u Peruu i Belgiji zajedno, ili ukupnog biokapaciteta Meksika. Jedan od ciljeva održive potrošnje i proizvodnje održivog razvoja UN-a je prepoloviti globalni otpad hrane po stanovniku na maloprodajnom i potrošačkom nivou i smanjiti gubitak hrane duž proizvodnih i lanaca snabdevanja, uključujući i gubitke nakon žetve, do 2030. godine. u polovini sveta, premestili bismo “Dan prekoračenja potrošnje resursa” za 11 dana.

Ako se podsetimo indijanske poslovice da “nismo nasledili Zemlju od svijih predaka već je pozajamili od svojih potomaka”, neumitno nam se nameće konstatacija, šta im, i da li im išta ostavljamo! 

Poljoprivreda kao značajan izvor gasova staklene bašte

Industrijska poljoprivreda je ključni pokretač generisanja gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Sintetička đubriva, pesticidi, teška mehanizacija, monokulture, promena zemljišta, krčenje šuma,  otpad i transport su deo sistema proizvodnje hrane koji generiše značajne emisije i značajno doprinosi globalnim klimatskim promenama. Industrijska poljoprivredna praksa, od konvencionalnih industrijskih operacija ishrane životinja, do monokultura kukuruza i soje koje se đubre  sintetičkim đubrivima i koje su  genetski modifikovane da tolerišu velike količine herbicida, ne samo da doprinose značajnim količinama GHG, već i doprinosi  nejednakom  i  nezdravom globalnom  sistemu ishrane. Savremena konvencionalna poljoprivreda je energetski intenzivna industrija bazirana na fosilnom gorivu koja je usklađena sa biotehnološkim, trgovinskim i energetskim interesima, nasuprot prioritetima farmera i potrošača. Iako su poljoprivrednici već decenijama imali negativne uticaje na klimatske promene, ovi uticaji su se znatno  pogoršali poslednjih godina. Čak i relativno mali porast temperature ima značajan uticaj na poljoprivredu, uključujući ubrzanu degradaciju i salinizaciju obradivog zemljišta, povećano prisustvo štetočina, gubitke useva usled visokih temperatura i poplava, i, paradoksalno, povećan nedostatak čiste vode (Grain)

Prema izveštajima FAO, sektor poljoprivrede je, uzevši u obzir direktne i indirektne emisije odgovoran za oko 30% globalnog zagrevanja.Direktne emisije iz poljoprivrede, prema podacima Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC) treutno imaju učešće sa 10-12% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bate (GHG) i očekuje se da će se taj iznos povećavati.GHG koji se pripisuju poljoprivredi uključuju: emisije iz zemljita, enterične fermentacije (od procesa varenja životinja preživara), proizvodnja pirinča, sagorevanje biomase i  neadekvatno upravljanje stajnjakom.Indirektni izvori emisija staklene bašte koji se ne obračunavaju od strane IPCC-a u poljoprivredi su one nastale zbog promena u koršćenju zemljita, upotrebe fosilnih goriva za mehanizaciju, transport , đubriva i ostale agrohemikalije. Najzačajnije indirektne emisije su promene u prirodnoj vegetaciji i tradicionalnoj upotrebi zemljišta, uključujui kčrenje šuma, spaljivanje biomase i degradaciju zemljišta.

U poređenju sa velikim industrijskim farmama, male agroekološke farme ne koriste samo manje fosilnih goriva i inputa proizvedenih njihovim  korišćenjem  već i emituju manje GHG, uključujući metan, azot suboksid i uglljen dioksid, ali takođe imaju i potencijal da zapravo preokrenu klimatske promene sekvestracijom CO2 iz vazduha u zemljište.Prema Rodale institutu, mali farmeri bi mogli  sekvestrirati više od 100% trenutnih godišnjih emisija CO2 prelazeći na široko dostupne, sigurne i jeftine agroekološke prakse koje se baziraju na  biološkoj  raznolikosti, tradicionalnom znanju, agro- šumarstvu, i tehnikama održivog upravljanja zemljištem.Važno je da agroekologija ne samo da može sekvestrirati ugljen dioksid već zapravo može povećati prinose. Najnovija istraživanja GRAINa pokazuju da mali farmeri već hrane većinu sveta sa manje od četvrtine svih poljoprivrednih površina, koriste’i manje fosilnih goriva. Drugim rečima, kako je istakla ETC grupa (http://www.etcgroup.org/) industrijska poljoprivreda koristi 70% svetskih poljoprivrednih resursa da bi proizvela samo 30% svetske  hrane, dok mali farmeri obezbeđuju 70% svetske ponude hrane, koristeći samo 30% poljoprivrednih resursa. (GRAIN)

Izvori poljoprivrede u emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (GHG)

Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi je ogroman. Organska poljoprivreda nudi rešenja koja doprinose ublažavanju negativnih posledica poljoprivrede na životnu sredinu.Da bi se obezbedila prozvodnja  zdrave hrane na održiv način, mora se transformisati sistem poljoprivrede i prelazak u poljoprivredu i proizvodnju hrane koja se može prilagoditi neizbežnim klimatskim promenama uz očuvanje naše prirodne baštine kao što je biodiverzitet, održavanje kvaliteta  zemljišta, poboljšanje životne sredine proizvođača, zaštita zdravlja i dobrobiti gajenih životinja obezbeđujući da proizvedena hrana promoviše zdravlje, a da je visokog kvaliteta. (FAO)

Nova studija: Uticaj organske poljoprivrede na klimu

Organska poljoprivreda šteti klimi više od konvencionalne, kažu naučnici iz Švedske i SAD-a, ali da li je to tačno?

Više zemlje za iste prinose

U članku objavljenom u magazinu Nature, naučnici su istraživali kako se poljoprivredno zemljište može što efikasnije iskoristiti kako bi se nahranila ljudska populacija u porastu, i absporbovao ugljen-dioksid iz atmosfere u borbi protiv globalnog zagrevanja. Iz ovog ugla zaključili su da organska poljoprivreda može naškoditi klimi jer zahteva više zemljišta od konvencionalne za dobijanje istih prinosa, a ta potreba za više zemlje će dalje dovesti do krčenja šuma.

Primer je proizvodnja graška i ozime pšenice u Švedskoj za koju računaju 50 i 70% veći karbonski otisak. Ovo poređenje ne oslikava celokupno istraživanje, već ima manji značaj u pojašnjenju kompleksnog naučnog pristupa. Ipak švedski ko-autori studije su dali primer u saopštenju za štampu i ostavili utisak da je studija poredila organsku i konvencionalnu poljoprivredu sa aspekta uticaja na klimatske promene.

Stručnjaci za klimatske promene daje ocenu

„Studija ne poredi organsku i konvencionalnu poljoprivredu na globalnom ili nivou velikih površina“, kaže Adrian Muller, stručnjak Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FiBL).

Nadalje, ne uključuje relevantan broj korisnih biljaka, ili hrane životinjskog porekla kada se razmatra organska poljoprivreda, već samo navodi dva primera. Miler navodi da je studija ograničena na uticaj na klimatske promene, a zanemaruje druge aspekte održive poljoprivrede.

S tim u vezi, autori pretpostavljaju da će sistem ishrane u celini ostati stabilan, i da se neće promeniti. „Globalni zahtev za hranom, izmeren u kalorijama i proteinima, može se postići bez povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ako ćemo smanjiti potrošnju hrane životinjskog porekla i otpad od hrane,“ usprotivio se Muller.

Druga studija pokazuje: Svetska hrana je moguća sa 100% organskom poljoprivredom

Pod ovim uslovima je moguće nahraniti svet sa 100% organskom proizvodnjom. Muller, naučnici sa nekoliko univerziteta i Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) su do ovog zaključka došli u studiji objavljenoj u Nature magazinu tokom 2017. (organic.market)

Stručna praksa iz organske proizvodnje

Uz podršku nemačke razvojne saradnje u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“  Serbia Organika je tokom proteklih deset meseci realizovala projekat “Stručna praksa iz oblasti organske proizvodnje” čiji je cilj bio sticanje praktičnih znanja i veština u oblasti organske poljoprivredne proizvodnje i prerade po principima organske proizvodnje, radi osnaživanja stručnih kadrova sektora i podsticanja zapošljavanja mladih u Srbiji baš u ovoj oblasti.

Sam projekat je bio namenjen studentima, apsolventima završnih godina, kao i svršenim diplomcima do 35 godina starosti, koji svoj put vide u organskoj proizvodnji ili možda u privatnom biznisu na sopstvenim imanjima i to kroz očuvanje prirodnih resursa. Naravno, praksa je upravo ono što praksa i treba da bude, da se mladi agronomi i tehnolozi i budući stručnjaci upoznaju sa principima organske proizvodnje, da nauče od poslodavaca načine proizvodnje i prerade, a i da podele svoja teroetska znanja i znanja iz literature sa poslodavcima. Razmena iskustava i informacija je vrlo važna kada se radi o organskoj proizvodnji, posebno što se radi o proizvodnji koja je još uvek nedovoljno raširena, i o kojoj su informacije nedovoljne i nedostupne većini proizvođača.

Nakon prakse izabrani kandidati su mogli da upotpune svoja znanja, izaberu granu proizvodnje kojom žele da se bave i potraže posao možda baš u organskoj proizvodnji. Svakako je tu bilo raznoraznih izazova za praktikante koji se nisu do sada ni susretali sa primarnom proizvodnjom, ni sa mehanizacijom koja je u velikim kompleksima daleko modernija.

Praksa je trajala tri meseca za svakog praktikanta i neki od kandidata su ostali zaposleni kod poslodavaca, neki su nastavili školovanje baš u oblasti organske proizvodnje, drugima je organska proizvodnja bila izazov i nakon prakse su shvatili koji su profili njima zanimljivi, no praksa je imala uticaj na svakog ponaosob. Od ukupno 20 praktikanata, šestoro ih je ostalo kod poslodavaca u nekom poslovnom dogovoru, a petoro je nastavilo dalje školovanje na masteru ili doktorskim studijama.

Naš poslednji praktikant, Stefan Marković (na slici) je priveo svoj poslednji mesec prakse kraju kod poslodavca Ekofungi System, Beograd. Po njegovim rečima, ovo je posao na kojem on nije imao prilike da radi, jer je vrlo specifičan. Ekofungi se bavi proizvodnjom i preradom pečuraka i proizvoda od povrća i pečuraka. Stefan je marljiv i vredan momak, spreman da uči i da napreduje, a praksu posmatra kao način prezentacije potencijalnom budućem poslodavcu. Stefan je jedan od 20 praktikanata koji je dobio priliku da tri meseca provede u organskoj proizvodnji. I iz ličnog iskustva i zapažanja, utisak je da se većina prijavljenih kandidata (a bilo ih je preko 140) zaista prijavila jer je htela da radi u organskoj proizvodnji i da je to iskustvo zaista doživela kao nesvakidašnje iskustvo i privilegiju, a većina izabranih praktikanata je pokazala veliki entuzijazam i zanimanje za organsku proizvodnju.

S obzirom na povratne informacije dobijene od praktikanata i poslodavaca pokazuju da je praksa bila uspešna i da postoji zadovoljstvo kod obe strane. I kod donatora je praksa prepoznata kao projekat koji treba nastaviti i u budućnosti, te će se sledeće godine nastaviti saradnja kroz organizaciju novih stručnih praksi iz organske proizvodnje. Pravo prijave će imati praktikanti koji nisu bili izabrani ove godine, i svi poslodavci koji su učestvovali ove godine i svi koji nisu imali priliku da učestvuju, a želeli bi da budu deo programa. Poslodavci su ove godine i samoinicijativno doprineli finansijski i/ili kroz smeštaj i ishranu, put, angažovanju praktikanata. (O.Kešelj)

Javni poziv za sve buduće poslodavce će biti uskoro objavljen te vas molimo, ukoliko ste zainteresovani, da nas pratite na društvenim mrežama.

Primeri organske poljoprivrede okrenute budućnosti

Visoki prinosi na malim površinama – za organske proizvođače ovo bi moglo biti moguće sa inovativnim metodama organske proizvodnje. Primer je najavljen tokom konferencije „Novi koncepti agro-ekološke i budućnosti orjentisane poljoprivrede“. Predstavila ih je nemačka fondacija „Ökologie&Landbau” zajedno sa mrežom „Öko-Junglandwirte” na Kiel Univerzitetu, Nemačka.

1.Les jardins de la grelinette

Čovek umesto traktora

Gralinette

Les jardins de la grelinette (prevod bi bio: bašte koje se obrađuju širokim vilama) su male organske farme u Kanadi.

Maude-Helene i Jean-Martin Fortier su tamo obrađivali jedan hektar zemlje dobrih deset godina, uzgajali su 40 vrsta povrća i prodavali ih direktno potrošačima – i živeli dobro od toga. „Ključ uspeha je pomeriti fokus sa pristupa orjentisanog na traktor na onaj orjentisan na ljude,“rekao je Fortiers na konferenciji.

Njihova mikrofarma je jedan od najboljih primera novog poljoprivrednog koncepta, „koji imaju impresivne efekte zahvaljujući njihovom sistemskom pristupu. Oni su veoma produktivni na malim površinama i zovu se bio-intenzivna poljoprivreda, tržišno baštovanstvo ili mikro farme,“ piše Stiftung Ökologie&Landbau (SÖL). „Inspirisan poljoprivrednom ekologijom i permakulturom, oni su ekonomski profitabilni, ekološki vredni i društveno poštovani. Njihova mala ulaganja čine ovaj koncept naročito zanimljivim za mlade ljude željne da se priključe poljoprivrednom sektoru. (organic.market)

2.Ridgedale farma- ekološka i profitabilna

Richard Perkins iz švedske Ridgedale farme je predstavio tehnike i pristupe koji malu farmu mogu učiniti ekološki vrednom i ekonomski održivom. „Naša je dužnost da regenerišemo pejzaž kroz male profitabilne farme koje vraćaju ljude u poljoprivredu,“ rekao je Perkins. (organic.market)

3.Podrška za male proizvođače

Stop napretku

Pre pet godina je Maxim de Rostolan osnovao organizaciju Fermes d’avenir (prevod: Farme budućnosti). U Francuskoj ova organizacija podržava agro-ekološke inicijative malih aktera preko prigodnih formata treninga, savetodavnih usluga, demo farmi, lobiranja i medijske promocije. (organic.market)

Povećanje plodnosti zemljišta i upotreba resursa u organskom sistemu plodoreda u povrtarstvu

Jedanaest evropskih naučno-istraživačkih projekata je na sastanku u Štokholmu 2. oktobra 2014. dobilo podršku i sredstva u vrednosti od 11,3 miliona evra od ERA-Net CORE Organic Plus fonda partnera FP7 program za istraživanje i inovacije Evropske unije. Svih jedanaest projekata je započelo rad između 1. januara i 1. aprila 2015.

Jedan od projekata je bio i SoilVeg, čiji je cilj bio uvođenje tehnike bez obrade i unapređenje menadžmenta agro-ekoloških useva u organskoj povrtarskoj proizvodnji kako bi se bolje očuvalo zemljište i upotreba resursa. Dugoročno gledano, povrtari prvenstveno, bi proizvodili kvalitetnu hranu uz manje korištenje inputa koji nisu poreklom sa farme i pri tome bi pospešili profitabilnost. SoilVeg je u svoje trogodišnje istraživanje uključio 9 evropskih zemalja i 14 partnerskih institucija.

Agro-ecological service crops – ASC su u stvari pokrovni usevi koji doprinose očuvanju životne sredine, a pri tom održavaju ravnotežu između sistema zemljište-biljka. Uvođenje ASC-a ima uticaja na kvalitet i plodnost zemljišta, gubitak nutrijenata, a oni takođe doprinose povećanju potencijala akumuliranja ugljenika, smanjenju GHG emisije i utiču na manju pojavu korova, bolesti i štetočina.

Poredeći uobičajenu obradu pokrovnih useva kao zelenišnog đubrenja i valjanja useva u sistemu bez obrade, SoilVeg projekat je otkrio da ovaj drugi način donosi više koristi sredini, iako su prinosi manji.

Ali koji je najbolji način za upravljanje ASC? To je bio najveći izazov za SoilVeg. Projektni tim je testirao hipotezu da u poređenju sa unošenjem ASC u zemljište kao zelenišnog đubrenja, upotrebe tehnike nula obrade, samo korišćenjem valjaka smanjuje gubitak hranjiva iz sistema zemljište-biljka i GHG emisije zemljišta.

Simulacije su pokazale da tehnika nula obrade doprinosi smanjenju klimatskih promena kroz povećanje zemljišne C sekvestracije i, da u isto vreme, smanjuje emisiju N2O. Podaci dobijeni iz Španije, obrađeni DayCent modelom simulacije (DayCent je biogeohemijski model kojim se u agroekosistemima simulira kretanje ugljenika i azota između atmosfere, vegetacije i zemljišta na dnevnom nivou) za 30-godišnji period predviđa smanjenje CO2 emisije od 0,70 Mg po ha tokom godine u trenutnim klimatskim uslovima i 0,86 Mg po ha tokom godine u različitim klimatskim situacijama i 10% smanjenje emisije N20 iz zemljišta, prilikom korišćenja tehnike valjanja u poređenju sa zelenišnim đubrenjem.