Blog

Nemačka: Aldi se bori protiv ambalažnog otpada

Namčki Aldi namerava da do 2025. smanji ambalažni otpad privatnih robnih marki za 30%. Ovaj lanac marketa namerava da do 2022. uradi sva pakovanja privatnih robnih marki od materijala koja se mogu sto posto reciklirati.

Prvenstveno ambalaža voća i povrća se mora smanjiti, a u isto vreme se mora povećati asortiman neupakovanog voća. Od 2017. Aldi koristi reciklirane gajbice za transport voća i povrća, što je prema izjavama komapnije dovelo do smanjenja broja kartonskih kutija za pakovanje za čak 120 miliona, a samim tim i smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 50.000 tona.

Aldi je prvi maloprodajni lanac u Nemačkoj koji je prestao da koristi plastične kese. Krajem ove godine Aldi Nord i Aldi Sud će nuditi samo trajnije potrošačke torbe. Takođe se najvaljuje i izbacivanje artikala od plastike za jednokratnu upotrebu, zamenskim proizvodima koji su napravljeni od prirodnih materijala.

U Velikoj Britaniji Aldi je u martu 2018. najavio smernice od 10 tačaka u cilju smanjenja plastičnog otpada i zagađenja ambalažnim otpadom. Obavezali su se da do 2025. smanje artikle u upakovanoj ambalaži, koriste recklažna pakovanja i materijale koji se mogu koristiti duži vremenski period. Takođe će raditi na edukaciji potrošača o ambalažnom otpadu, i kao i do sada radiće na smanjenju otpada i zagađenja u svom domenu.  (organic-market)

High-tech tehnologija i u organskoj poljoprivredi

Poljoprivreda je zakoračila u doba industrije 4.0.  Roboti, senzori, veštačka inteligencija postaju sve prisutniji u poljoprivredi. Tehnologija ne samo da donosi uštede u novcu, već doprinosi očuvanju resursa, a rad se preciznije odvija. Ovakva tehnologija je interesantna podjednako za konvencionalnu i organsku poljoprivredu. Naravno, ova tehnologija se još razvija, ali se očekuje da će roboti u budućnosti brati voće i povrće. Svakako ćemo pričekati još na njih, jer je proces nešto složeniji, tj. dok ljudi prostim okom mogu razlikovati zrele i zelene plodove, roboti će morati imati ugrađene infra crvene detektore.

Već nekoliko godina unazad se dronovi koriste u poljoprivredi za praćenje životinja npr. fazana kako se oni ne bi uništavali tokom žetve u poljima. Isti dronovi se koriste za praćenje rasta biljaka, detekciju nedostatka hranjiva ili pojave bolesti (posebno je korisno na velikim površinama). Sve ovo smanjuje ljudski rad.

I u stočarstvu je tehnologija uznapredovala. Danas krave ne samo da daju mleko, već i informacije. To je omogućila kapsula koja je nešto veća od tablete vitamina koju krave unese sa hranom. Kapsula potom dospeva u stomak krave. U kapsuli se nalaze senzori koji prenose informacije u kompjuterski sistem stočara. Na osnovu dobijenih informacija, vlasnik može znati kada je krava spremna da oplodnju. Tada je idealan trenutak kada može biti oplođena i dati mleko nakon rođenja teleta. Konvencionalnim metodama uvek postoji stopa greške, a ponavljanje ciklusa oplodnje vlasnika košta. Ali tehnologija može pružiti i više podataka. Na primer, senzori rano prijavljuju temperaturu, ukoliko se životinja razboli, i veterinar može na vreme započeti lečenje.

Iste te senzore španski proizvođači maslina koriste za merenje unutrašnjeg pritiska u ćelijama lista. Ti podaci im služe za određivanje potrebnih količina vode za svaku biljku ponaosob. Veštačka inteligencija kontroliše navodnjavanje, predviđanje vremenskih prilika i dovodi do racionalne upotrebe vode.

Posebno bitno za organske proizvođače jeste korišćenje vozila Boniroba, koji je nastao kao rezultat saradnje Boša, Osnabruk Univerziteta primenjenih nauka, i proizvođača Amazon poljoprivredne mašine i koristi se u kontroli korova. Bonirob se sastoji od industrijskog PC-a opremljenog i7 procesorom. Robot četverotočkaš se kreće po polju brzinom hoda. Ukoliko uoči biljku koja nije poželjna da se tu nađe, robot je sabija alatkom u zemlju bez upotrebe herbicida.

Univerzitet zapadne Engleske je iznedrio Slugbota, robota koji sakuplja puževe u konvertor odakle se zatim proizvodi biogas kojim se napaja Slugbot, i na ekološki način doprinosi smanjenju broja puževa i pri tom se samo-održava.

Za sada nema bojazni da će organski proizvođači izgubiti status ukoliko koriste robotizovane operacije. Čak ni Demeter nije razvio vodič po kojem bi se upravljalo tehnikom i mašinama u proizvodnji. Po Demeteru, mleko može biti proizvedeno korišćenjem mužnih robota. (organic market)

Divlji proso/divlji muhar: Najbogatiji izvor omega masnih kieslina koje nisu ribljeg porekla

Divlji proso ili divlji muhar (Buglossoides arvensis) je nekada smatran korovom, ali se danas gaji kao održivi poljoprivredni usev. Ne samo to, sa dobro balansiranom kombinacijom omega-3, -6, i -9 masnih kiselina smatra se jednim od najvećih izuma u svetu omega suplemenata još od pojave ribljeg ulja.

Riblje ulje je do sada decenijama dominiralo omega tržištem. No, to nosi i neke probleme. Okeani i drugi vodotokovi su često zagađeni živom, i pokazalo se da se tokom vremena živa nagomilava u ribama. Živa je toksični metal. pa čak u tragovima u ribljem ulju, može dovesti do oštećenja unutrašnjih organa i neurološkog sistema. Takođe, mnogi suplementi ribljeg ulja nude jednu ili dve omege, a da bi se dobila maksimalna korist za zadravlje, moraju se sve omege uzeti u balansiranom odnosu. Mnogi suplementi ribljeg ulja nemaju mogućnost dobrog skladištenja te može doći do njihovog kvarenja i propadanja svojstava ribljeg ulja na policama.

Omega masne kiseline imaju mnogostruke koristi, i njihovo uzimanje iz čistih, balansiranih biljnih izvora je izuzetno važno. Omega 3 doprinose zdravom nervnom i kardiovaskularnom sistemu, vidu i kostima. Omega 6 je važna za pravilan rast i razvoj, zdravu srčanu funkciju, energiju i imunitet. Omega 9 održava zdrav imuni, kardiovaskularni, nervni i reproduktivni sistem.

Mogućnost maksimizacije potencijala svake od ovih masnih kiselina u jednoj biljci je pobeda za svakog ko želi da poboljša zdravlje, uključujući tu vegane kojima je ova idealna alternativa za riblje suplemente.

Očekuje se da će ovaj lep korov uskoro postati moćan omega suplement. (natural news)

Biološki rat insektima i genetskim virusima u najavi

Agencija za istraživanje Odeljenja odbrane SAD-a, DARPA, finansira program istraživanja u kojem se insekti koriste za oslobađanje genetski modifikovanih virusa koji mogu promeniti genom biljke u polju. Naučnici na Maks Planck institutu za evolucionu biologiju i Univerzitet u Frajburgu i Monpeljeu upozoravaju da je ovim sistemom relativno lako manipulasati i da se može zloupotrebiti kao biološko oružje.

Krajem 2016. DARPA je objavila poziv za istraživački program čiji je budžet 23 miliona evra, a period trajanja 4 godine. Prema Maks Plank institutu, naučnici uključeni u istraživanje istražuju da li se genetski modifikovani virusi mogu skakavcima, vašima belim vašima, preneti na kukuruz i paradajz. Rezultati istraživanja, prema DARPA, će se koristiti u poljoprivredi za na primer zaštitu useva od suše, mraza, poplava, pesticida ili bolesti i samim tim za osiguranje dovoljno hrane u SAD-u u slučaju krize.

Naučnici iz Plona, Frajburga i Monpeljea smatraju da ne postoji validan razlog za korištenje insekata u širenju genetskog materijala. Oni kritikuju činjenicu da se rezultati programa „Saveznici insekata“ mogu lako modifikovati i adaptirati za biološki rat. „ Na primer, geni se mogu učiniti nefunkcionalnim – što je uglavnom lakše nego ih optimizovati. Stoga nije ni potrebno da se dalje razvija metod, dovoljno ga je pojednostaviti ga da bi se mogao koristiti kao oružje“, kaže Gaj Rivs sa Maks Plank instituta za evolucionu biologiju.

Naučnici pozivaju na opsežnu društvenu, naučnu i legalnu debatu programa. Oni ovaj metod vide kao moguće narušavanje Konvencije  biološkog oružja. U časpisu Nauka, su i javno objavili svoje nedoumice i zabrinutosti. (organic-market)

Evropa može da se prehrani i ekološkom poljoprivredom

Evropska poljoprivreda mogla bi u narednih nekolio decenija u potpunosti da iskoreni upotrebu pesticida, smanji njihov uticaj na klimu i biodiverzitet, a da istovremeno obezbedi hranu za građane i građanke Evrope, izjavili su saradnici francuskog tink-tenk Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI) na predstavljanju studije Deset godina za agroekologiju u Evropi. Stručnjaci tog instituta su rekli da su pokušali da stvore model koji bi pomirio potražnju Evrope za poljoprivrednim proizvodima i zaštitu životne okoline. Pjer-Mari Ober (Pierre-Marie Aubert) i Gzavije Pu (Xavier Poux) su na konferenciji za novinare u Parizu sredinom septembra rekli da predstavljaju “scenario koji bi mogao da dovede do duboke transformacije poljoprivrednog sektora u Evropi u pravcu agroekološke tranzicije”. Oni su se zapitali kako prehraniti Evropu uz istovremenu zaštitu klime i okoline, a u svetlu opadanja proizvodnje koje je zabeleženo kod organske poljoprivrede. “Tekuća rasprava o budućnosti poljoprivrede posustala je zbog nemogućnosti da se pomire rast poljoprivredne proizvodnje s jedne strane, i smanjenje uticaja na klimu i biodiverzitet”, pojasnio je Ober. Prema njegovim rečima, da bi se prevazišla ta suprotnost autori studije su pošli obratnim putem i postavili sebi pitanje koje su potrebe Evropljana i Evropljanki u pogledu zdrave i održive ishrane i kakvi poljoprivredni modeli to podržavaju, pa je zato i premisa izveštaja bio zdravstveni uticaj sadašnjih prehrambenih navika građana. “Kada je reč o zdravlju, problem bolesti povezanih sa ishranom raste alarmantnom stopom, poput šećerne bolesti, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti”, navodi se u dokumentu. “Iako u Evropi mnogo proizvodimo, jedemo previše i naša ishrana je nebalansirana, uprkos prehrambenim preporukama Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO)”, piše i izveštaju. Postoji, međutim, širom Evrope rastuća potražnja za organskim proizvodima, što pokazuje se ljudi sve više razmišljaju o uticaju onog što jedu na njihovo zdravlje, pa tako transformacija i počinje rebalansom prehrambenih navika u Evropi – sa više žitarica, voća, povrća i proteinima bogatih useva, a manje mesa, jaja, ribe i mlečnih proizvoda, rekao je Ober. “Od te tačke, naša studija pokazuje da bi agroekološka Evropa bila sposobna da prehrani Evropljane 2050. godine, smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40% i obnovi biodiverzitet”, rekao je Ober. To znači i postepeni prestanak upotrebe pesticida i veštačkih hraniva i đubriva i zauzvrat usvajanje zelene poljoprivredne prakse poput rotacije poloprivrednih kultura, upotrebe prirodnog đubriva, kao i ekološke infrastrukture poput živica, stabala, bara i niskih ograda. U Studiji se, ipak, priznaje da bi takav scenario, u zavisnosti od poljoprivredne kulture doveo do pada proizvodnje od 10% do 50%. To znači manju zaradu za farmere, ali gubici mogu biti nadoknađeni novcem koji će uštedeti jer će imati mnogo manja ulaganja, ocenio je Ober. Francuski stučnjak je precizirao da bi agroekološki scenario omogućio evropskom poljoprivrednom sektoru ne samo da prehrani stanovništvo starog kontinenta, već bi očuvao i njegove eksportne kapacitete u oblasti poljoprivrednih proizvoda i vina, a snažno bi smanjio zavisnost od uvoza. “Danas, Evropska unija uvozi u ekvivalentu od 35 miliona hektara poljoprivredne zemlje, prvenstveno soju iz Južne Amerike koja se koristi za ishranu stoke”, rekao je Ober

Izvor: EURACTIV.com

Organska hrana u borbi protiv kancera

Nova studija prestižnog francuskog medicinskog i poljoprivrednog istraživačkog instituta, pod vođstvom Univerziteta u Sorboni, je došao do saznanja da je konzumiranje organske hrane direktno povezano sa smanjenjem rizika od raka.

Tokom sedam godina trajanja studije je posmatrana ishrana i zdravlje skoro 70.000 ljudi, i samim tim međusoban uticaj načina življenja i navika u ishrani (organski potrošači teže zdravijem načinu života i ishrani).

Joanna Lewis, direktor Sektora politike u udruženju Zemljište kaže: „ Na zdraviju ishranu i organsku hranu bi svi trebali da imaju pravu, a ne da to bude privilegija za nekolicinu. Najjači dokaz za smanjenje rizika od raka je povezan sa zdravijim navikama u ishrani: više voća i povrća, manje mesnih prerađevina, rafinisanih ugljenih hidrata i šećera. Ipak, ova studija navodi da organska hrana kao hrana bez pesticida mora biti dostupnija u prevenciji raka.

Autori ove opsežne studije predvođene Sorbonskim Univerzitetom u Francuskoj u koju je bilo uključeno 68.946 odraslih tokom 7 godina, kažu: „Iako naša otkrića još moraju biti potvrđena, promocija potrošnje organske hrane u svetu bi mogla biti obećavajuća preventivna strategija protiv raka“.

Studija je pokazala za 25% manju stopu oboljevanja od raka kod najvećih konzumenata organske hrane. Razlika je značajna I kod statističke analize kada se uzeo u obzir tipični zdraviji životni stil organskih konzumenata. Kada je procenjena stopa individualnih kancera, Značajno manja stopa individualnih kancera je bila kod organskih konzumenata kod postmenopauzalnog raka dojke, Hočkinovog limfoma i svih ostalih limfoma. Autori napominju da je manje izlaganje pesticidima koje je Međunarodna agencija za istraživanje raka WHO organizacije (Svetska zdravstvena organizacija) ocenila kao karcinogene, razlog manje stope raka kod organskih potrošača.

Nutricionista sa TH Chan škole javnog zdravlja Harvarda, komentarišući studiju zaključuje: „Više istraživanja u ovom području je potrebno jer je rak ozbiljan izazov javnog zdravlja i hrana koja sadrži rezidue pesticida je široko zastupljena. Ako naredne studije pruže čvrste dokaze o prevenciji kancera kroz konzumiranje organske hrane, ukoliko se izmereni troškovi smanje i obezbedi fer pristup organskim proizvodima, onda će to biti ključno.“                                                                            Izvor:Soil Association