Biljni pripravci za mineralizaciju organskog otpada i dobijanje kvalitetnog komposta
Da bi se poboljšao „rad“ mikroorganizama, u kompostiranju biljnog otpada neretko se koriste pripravci na bazi različitih biljnih vrsta. Najčešće se u te svrhe koriste biljke iz grupe lekovitih, aromatičnih i lekovitih biljaka, potom veliki broj povrtarskih biljaka. Takođe se koriste cvetne ali pojedine korovske vrste. U tu svrhu najčešće se koriste tečni biljni pripravci kojima se tretira organski otpad, čime se predupređuje pojava infekcija i napad štetočina na i u kompostnoj masi. Primenom ovih pripravaka istovremeno se utiče na bržu i kvalitetniju mineralizaciju organskog otpada stimulišući rad mikroorganizama. Primenom ovih pripravaka u kompostištu podići će se i kvalitet budućeg komposta, jer pripravak svake biljke ima u određenoj meri određenu količinu mikro- i makroelemenata koji su neophodni biljkama za njihov rast i razviće. U narednom delu teksta, navešćemo neke od ovih biljaka koje se kod nas mogu naći kao gajene i samonikle, a u inostranstvu se mogu naći kao finalni komercijalni proizvod, mogu kupiti preko interneta, u različitim marketima široke proizvodnje, u poljoprivrednim apotekama ili specijalizovanim radnjama za organsku proizvodnju.
Neke od najkorišćenijih biljnih vrsta za ovu namenu svakako jesu: hajdučka trava (Achillea millefolium), odnosno njen svež ili suv nadzemni deo (Milefolii herba), borač (Borago officinalis L.) od koga se najčešće sakuplja nadzemni deo borača gde dominiraju vršni cvetovi i listovi (Boraginis herba), neven (Calendula officinalis L.) od koga se koristi svež ili osušen cvet (Calendulae flos), nemačke ili obične kamilice (Matricaria chamomilla L.) od koje se upotrebljavaju sveži ili osušeni cvetovi (Chamomillae flos), velika kopriva (Urtica dioica L.) od koje se koristi njen svež ili suv nadzemni deo (Urticae herba), njivski rastavić (Equisetum arvense L.) od koga sakupljamo svež ili osušen nadzemni deo biljke (Equiseti herba), maslačak (Taraxacum oficinale Weber.) od koga se koriste sveži ili osušeni cvetovi (Taraxaci flos), odoljen ili valerijana (Valeriana officinalis L.) od koga se takođe koriste sveži cvetovi i gavez (Symphytum officinale Wallwort) od koga se koriste sveži listovi.
Vreme branja (sakupljanja)
Ove vrste se beru odnosno sakupljaju od početka, pa do punog cvetanja, jer su u tom periodu navedene vrste najbogatije njima svojstvenim aktivnim materijama, mikro- i makroelementima.
Priprema pripravaka za svaku biljnu vrstu ima određene specifičnosti, ali i sličnosti
Nećete pogrešiti ako se prvo usitni i samelje sveža masa u količini od 4 kg ili suva masa u količini od 1 kg, koja se potom potopi u 10 litara vode i ostavi da kuva 30 minuta. Takođe se može pripremiti kao što u domaćinstvu pripremamo čaj, i to na način tako što jednu supenu kašiku usitnjenog biljnog dela prelijemo sa oko 200 ml ključale vode. Nakon što se prohladila, tekućinu čaja primeniti u kompostištu. Macerat od navedenih vrsta se priprema tako što se 1 kg sveže mase prelije se sa 10 l vode, odstoji 24 časa i procedi. Ovim rastvorom kompostište se tretira jednom nedeljno. Na primer možemo pripremiti i fermentisani ekstrakt pojedinačnih biljaka ili kombinacija od kojih su najbolje mešavine koprive i rastavića; hajdučke trave, kamilice i rastavića; gaveza, kamilice i rastavića; borača, rastavića, maslačka, nevena i kamilice. On se priprema tako što se u 10 l vode stavi od 2-3 kg svežih delova navedenih biljaka. Sud se poklopi i ostavi da fermentiše 2-3 nedelje na temperaturi od 10 °C. Zatim se procedi i pomeša sa nekim od mogućih čajeva. Ovaj pripravak (macerat) se koristi razređen u odnosu jedan deo macerata i deset litara vode (najpogodnija je kišnica ili odstojala voda). Tekućim biljnim pripravcima organski otpad se tretira u jutarnjim ili večernjim satima, odnosno po oblačnom vremenu.
Dr Vladimir Filipović,
Institut za proučavanje lekovitog bilja
„Dr Josif Pančić“, Beograd
