Blog

Како препознати чланове када пролазите Биодистриктом Колубара

Када будете пролазили кроз Биодистрикт Колубару, од сада ћете лако препознати неке од чланова.

Сретеновића Воденица, Маркова Црква, Уб

Сретеновића Воденица, Маркова Црква, Уб

Ранч Сретеновића, Толић, Моница

Органела, Горња Буковица, Ваљево

Ажуриране листе регистрованих средстава за органску производњу

Листа регистрованих средстава за заштиту биља која се могу користити у органској производњи 

Листа регистрованих средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта који се могу користити у органској производњи

Србија и Италија направиле нови мост утемељен на био-дистриктима

Општина Мионица око које је почео да настаје први биодистрикт у Србији и у региону, 2023. године и општина Ћерасо у Италији у којој је регистистрован први биодистрикт у Италији – Биодистрикт Ћиленто су се побратимиле током свечаности која је одржана 29.9. у Мионици. Идеја о овоме братимљењу потекла је од Сербиа Органике која је покренула оснивање Биодистрикта Колубара и успоставила партнерство са Биодистриктом Ћиленто и Међународном мрежом екорегиона из Милана  које је базирано на истим вредностима.

Идеја о овоме братимљењу настала је током посете српске делегације Ћиленту у априлу ове године коју је организовала Сербиа Органика уз подршку ФАО, када су  искуства директно размењена и постале основа за дефинисање правца у даљој сарадњи те је ово братимљење утемељено у препознавању заједничких вредности које обе средине не само да негују, већ и активно развијају,   као што су поштовање традиције и наслеђа, одрживи приступ развоју, и снажна улога заједнице у очувању идентитета и природе.

Том приликом председник општине Мионица, Бобан Јанковић, нагласио је да локална самоуправа снажно подржава органску производњу и овакве иницијативе.

Градоначелник италијанске општине Ћерасо, Ањело Крокамо, подсетио је да је управо у Ћиленту, у њиховој општини, настао први биодистрикт у Европи:

„Биодистрикт није само пољопривредни модел, већ стил живота. Он повезује људе и земљу, чува традицију и доноси здравију будућност. Чињеница да се данас братимимо са Србијом и Мионицом показује да наш заједнички пут има дубок смисао.“ Посебну подршку дао је и Др Салваторе Базиле, председник Међународне мреже екорегиона (IN.N.E.R.): „Србија је једна од првих земаља у региону која је усвојила концепт биодистрикта. Верујем да ће искуства из Италије бити драгоцена подршка вашем даљем развоју и да ће нови биодистрикти у Србији бити још један доказ да овај модел има снагу да промени читаве заједнице.“

Ивана Симић из Сербиа Органике је представила пионирски пут од саме идеје за оснивањем првог биодистрикта у Србији и у региону која је потекла од  Сербиа Органике – до њене успешне реализације. „Данас, Биодистрикт Колубара није само пионирски, већ и пример успеха – како у Србији, тако и у региону. Он показује да биодистрикти могу допринети: заштити животне средине, очувању природних ресурса, јачању локалне економије и унапређењу квалитета живота у руралним срединама И што је јако важно унапређењу свести намлађих, али И младих о овим значајним темама кроз њихово укључивање у активности.

Сигурни смо да наша мапа пута може постати  инспирација И водич за развој будућих биодистриката  у Србији, региону, па и шире, а достигнућа која су остварена јасно показују да је овакав приступ одржив и да доноси вишеструке користи како произвођачима, тако и целокупној заједници.

Свечаност је увеличана присуством његове екселенције амабасадора Италије у Србији, Луком Горијем који је овом приликом поручио да братимљење Мионице и Ћераса представља још један доказ чврстог пријатељства Србије и Италије:

– „Ово је корак ка дубљем повезивању наших земаља у области органске пољопривреде и одрживог развоја. Чињеница да Србија препознаје и развија овај модел доказ је да гледамо у истом правцу – ка одговорном односу према природи и будућим генерацијама.“

Државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јелена Благојевић, истакла је да је држава препознала значај органске производње и да управо овај модел представља темељ за будућност руралних подручја:

– „Желим да се посебно захвалим удружењу Србија Органика које је препознало и промовисало концепт биодистриката у нашој земљи. Оснивање Биодистрикта Колубара у 2024. години један је од најзначајнијих корака Србије ка интеграцији одрживих пракси у пољопривреди и развоју села. То није само локална иницијатива, већ визија која повезује људе, природу и традицију у јединствен модел развоја.“

Како једна добро осмишљена и доследно спроведена стратегија развоја органске пољопривреде може трансформисати читаву заједницу

Након претходног представљања  наступа српске делегације на Светском конгресу у Кини о биодистриктима, вреди боље упознати врло инспиративну- прву органску заједницу и истоимено село у овоме региону које је било коорганизатор и топли домаћин овога светског догађаја у коме је у част отварања овога догађаја приређено фасинантно приказивање најразличитијих фигура помоћу дронова.

Импресивна чињеница је и да је цео конгресни комплекс у селу Чехе укључујући хотел, конгресни центар и бројне помоћне зграде  изграђен у част одржавања конгреса за само око 4 месеца.

Село Чехе (Chehe) у округу Лингћиу (Lingqiu) представља уједно и први узорак органске заједнице у овом региону. Оно представља симбол успешне транзиције ка одрживом развоју и служи као модел за сличне заједнице у Кини и свету.
Развој органске заједнице Чехе током протекле деценије је модел најбоље праксе који одговара свим главним компонентама органског округа. То је успешна прича која показује како су праксе органске пољопривреде биле ефикасне у смањењу сиромаштва и довеле до модернизације села, уз очување њиховог природног окружења.
Чехе је већ од 2013. године почело да организује међународне форуме о органској пољопривреди, а 2025. је било и суорганизатор 3. Светског конгреса о био/органским дистриктима у сарадњи са IFOAM Organics Asia.

Кључни резултати из села Чехе:

• У периоду од 2013. до 2020. године, просечан приход по становнику порастао је скоро 9 пута што је јасан показатељ економског ефекта преласка на органску производњу.
• Село је развило еко-туризам, искористивши природне ресурсе, здраву храну и традиционалну архитектуру као туристичке адута.
• Уведен је систем преноса земљишта, који омогућава становницима односно пољопривредницима  приход не само од производње, већ и од закупа. дивиденди и туристичких услуга који се одвијају на њиховим поседима.
• Инфраструктура села обогаћена је изложбеним просторима, еко-ресторанима, музејима- у служби промоције органског начина живота.

Округ Лингћиу, у коме је се налази и село Чехе је чувен у Кини као пионир органске пољопривреде, који је ову пољопривреду претворио у мотор друштвених и економских промена и служи као инспиративан пример како једна добро осмишљена и доследно спроведена стратегија развоја органске пољопривреде може трансформисати читаву заједницу.

Лингћиу се налази у североисточној провинцији Шанси и представља највећи округ у граду Датонгу. Са површином од преко 2.700 км², он је постао водећи регион за производњу органских житарица, пасуља, лана и других ратарских култура у северној Кини.

Током претходне деценије, Лингћиу је интензивно радио на повезивању органске производње са свеобухватним друштвеним развојем, интегришући пољопривреду, еколошке принципе и руралну обнову у једну заокружену стратегију.

Такав приступ донео је бројне користи:

• Побољшање квалитета земљишта – ниво органске материје премашио је 5%
• Значајно унапређење екосистема и квалитета воде.
• Раст тржишта
• Омасовљавање сертификације
• Упостављање значајне подршке органским пољопривредницима и органским праксама које примењују.
• Препознатљив бренд „Lingxiu Lingqiu“ који носи ознаку квалитета у Кини и иностранству.
• Међународна признања за модел који повезује органску пољопривреду са руралним развојем и смањењем сиромаштва.

Округ Лингћиу и село Чехе заједно показују да органска пољопривреда није само производни модел, већ и покретач за изградњу здравије заједнице, отпорне економије и одрживог друштва.